Crnogorski sektor obnovljive energije ulazi u novu fazu razvoja, sa dovoljno širokim portfoliom konkretnih projekata koji može da podrži novi investicioni ciklus. Ipak, prva državna solarna aukcija pokazala je da veliki broj najavljenih projekata ne znači automatski i spremnost za realizaciju. Ministarstvo energetike sada redizajnira tender uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nakon što nijedna prijava u početnoj solarnој aukciji od 250 MW nije ispunila sve zakonske i tehničke uslove. Problemi nisu bili povezani sa nedostatkom interesovanja investitora, već pre svega sa dokumentacijom, usklađenošću sa prostorno-planskom regulativom i zahtevima za priključenje na elektroenergetsku mrežu.
Izmenjeni model aukcija ostaje ključni stub crnogorske strategije razvoja obnovljive energije. Prema državnom programu za period 2026–2028, planirane su aukcije za ukupno 450 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, uključujući 250 MW solarnih i 200 MW vetroelektrana. Uspešni ponuđači dobiće 12-godišnje dvosmerne ugovore za razliku (Contracts for Difference – CfD), koji treba da smanje troškove finansiranja kroz veću predvidivost prihoda. Međutim, uspeh ovog modela zavisiće od detaljne provere vlasničkih prava nad zemljištem, statusa dozvola i uslova za priključenje pre nego što projekti uđu u aukcioni proces.
Pored aukcijskog programa, nekoliko velikih projekata obnovljive energije nastavlja da napreduje. Kompanija Wind Europe MNE pokrenula je postupak ekološkog skrininga za vetropark Njegovudža snage 92,4 MW kod Žabljaka, koji će obuhvatiti 14 turbina pojedinačne snage 6,6 MW, kao i novu 110 kV priključnu infrastrukturu. Istovremeno, vetropark Korita od 88 MW kod Bijelog Polja dobio je ugovor o priključenju sa kompanijom CGES i očekuje se da će zahtevati investiciju od oko 132 miliona evra, uz planirani početak komercijalnog rada do 2030. godine. Prethodno je projekat bio usporen nakon što je odbijena građevinska dozvola zbog nedostatka ugovora o priključenju, što pokazuje koliko neusaglašen redosled regulatornih procedura može da odloži čak i napredne projekte.
Jedan od najsnažnijih investicionih signala dolazi iz zajedničkog preduzeća EPCG i Masdara, osnovanog sa ciljem razvoja do 2 GW kapaciteta obnovljive energije i skladištenja električne energije. Početni portfolio obuhvata solarne elektrane Stedim od 140 MW i Krupac od 50 MW, kao i studije izvodljivosti za više od 400 MW reverzibilnih hidroelektrana sa pumpnim skladištenjem. Uključivanje skladišnih kapaciteta ima poseban značaj, jer omogućava balansiranje sve veće solarne proizvodnje, smanjuje rizik od ograničenja proizvodnje tokom perioda viškova energije i omogućava prebacivanje električne energije u sate veće tržišne vrednosti, uključujući potencijalni izvoz preko interkonekcije sa Italijom.
Prisustvo međunarodnih investitora u crnogorskom sektoru obnovljive energije takođe se širi. Francuska kompanija Qair dobila je građevinsku dozvolu za solarnu elektranu Rudine snage 50 MW kod Nikšića, koja bi trebalo da proizvodi oko 73 GWh električne energije godišnje. Kompanija navodi da ima dodatnih 250 MW projekata sa obezbeđenim planskim i tehničkim odobrenjima, dok se još 70 MW nalazi u procesu pribavljanja dozvola. Saradnja sa EPCG predstavlja dodatni model razvoja obnovljivih projekata van državnog aukcijskog sistema.
Istovremeno, Crna Gora ubrzava ulaganja u prenosnu elektroenergetsku infrastrukturu kako bi omogućila priključenje budućih obnovljivih kapaciteta. Operator prenosnog sistema CGES obezbedio je kredit od 25 miliona evra od Francuske razvojne agencije (AFD), uz državnu garanciju, za modernizaciju trafostanice 220/110 kV Perućica i unapređenje trafostanice 400/220/110 kV Pljevlja 2. Očekuje se i podrška kroz grant Evropske unije od 8,5 miliona evra. Modernizacija Perućice trebalo bi da omogući integraciju do 350 MW hidroenergetskih kapaciteta, dok će unapređenje Pljevalja 2 dodatno ojačati poziciju Crne Gore u okviru Transbalkanskog elektroenergetskog koridora i podržati dugoročnu tranziciju sa proizvodnje električne energije iz uglja.
Kada se posmatraju zajedno, rastući portfolio vetroelektrana, solarnih elektrana i sistema za skladištenje energije, partnerstvo EPCG–Masdar i planirani aukcijski program ukazuju na razvojni potencijal koji već premašuje trenutne potrebe crnogorskog elektroenergetskog sistema. Zbog toga se fokus više ne nalazi samo na izgradnji novih projekata, već na pitanjima integracije u mrežu, izvoznog potencijala i fleksibilnosti sistema. Buduće investicije neće moći da se zasnivaju na pretpostavci neograničenog plasmana električne energije, dostupnosti prenosa ili stabilnih tržišnih cena. Finansijske institucije će sve više zahtevati detaljne procene rizika od ograničenja proizvodnje, rokova priključenja, troškova balansiranja i budućih ulaganja u mrežu.
Razlika između projekata vetra i sunca biće sve značajnija kako se bude povećavao udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu Crne Gore. Projekti poput Njegovudže i Korita očekuju se da će ostvarivati veće faktore iskorišćenja i proizvoditi značajniji deo energije tokom zimskih meseci i noćnih sati, čime dobijaju drugačiju sistemsku vrednost u odnosu na solarne projekte. Solarne elektrane, iako se uglavnom mogu izgraditi brže i uz niže specifične investicione troškove, biće osetljivije na pad veleprodajnih cena tokom perioda visoke dnevne proizvodnje. Zbog toga će najotporniji dugoročni model za Crnu Goru biti kombinacija vetra, sunca, hidroenergije, reverzibilnih hidroelektrana i baterijskih sistema, uz koordinisano upravljanje mrežom i proizvodnjom, umesto razvoja pojedinačnih projekata kao izolovanih priključaka.
