Srbija i Rumunija potpisale su memorandum o razumevanju kojim je obuhvaćen predloženi projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, čime su obnovljene pripreme za jedan od najvećih potencijalnih projekata skladištenja električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Dve vlade će formirati zajedničke radne grupe za razmenu tehničkih informacija i koordinaciju razvoja projekta. Srbija očekuje da tokom 2026. godine započne izrada prostornog plana i tehničke dokumentacije, dok se šest iskaza interesovanja pristiglih kroz raniji javni poziv i dalje nalazi u fazi razmatranja.
Predloženo postrojenje imalo bi instaliranu snagu od približno 2.400 MW. Prema aktuelnim planovima, gornja akumulacija bila bi izgrađena na srpskoj strani Dunava i povezana velikim cevovodima sa postojećom akumulacijom Đerdap. Električna energija koristila bi se za pumpanje vode u višu akumulaciju tokom perioda niže potrošnje ili visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, dok bi se akumulirana voda ispuštala radi proizvodnje električne energije tokom perioda visokih cena i opterećenja elektroenergetskog sistema.
Na tom nivou kapaciteta, Đerdap 3 bi značajno promenio poziciju Srbije u pogledu fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Zemlja razvija veći broj projekata vetroelektrana i solarnih elektrana, ali se i dalje oslanja na lignitnu proizvodnju, hidroenergiju i uvoz električne energije kako bi upravljala promenama u potražnji i proizvodnji iz obnovljivih izvora. Reverzibilna hidroelektrana mogla bi da apsorbuje viškove proizvodnje, obezbedi balansnu energiju i smanji izloženost skupom večernjem uvozu električne energije.
Projekat se takođe razvija u okviru Sporazuma o strateškoj energetskoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, što mu daje širu finansijsku i geopolitičku dimenziju. Buduća struktura projekta mogla bi da uključi međunarodne izvođače radova, proizvođače opreme, razvojne institucije i komercijalne finansijske partnere, iako modeli nabavke, vlasništva i finansiranja još nisu precizno definisani.
Učešće Rumunije od ključnog je značaja jer bi izgradnja projekta uticala na zajednički sistem Dunava i rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2. Bukurešt je ukazao da novi objekat mora da očuva uslove plovidbe, zaštiti obalu reke na teritoriji Rumunije i Bugarske i izbegne poremećaje u režimu rada postojećih hidroelektrana.
Zbog toga će ekološko i hidrauličko modeliranje biti među najvažnijim elementima razvoja projekta. Gornja akumulacija, ciklusi pumpanja i promene u upravljanju nizvodnim vodnim režimom zahtevaće koordinisane procene uticaja na životnu sredinu i definisanje operativnih pravila prihvatljivih za obe države.
Đerdap 3 se suočava i sa zahtevnom finansijskom strukturom. Reverzibilna hidroelektrana snage 2.400 MW zahtevala bi investicije od nekoliko milijardi evra, dug period izgradnje i modele prihoda koji prevazilaze klasičnu prodaju električne energije. Finansijska održivost projekta zavisiće od kombinacije prihoda iz razlike između vršnih i baznih cena električne energije, usluga balansiranja, vrednosti raspoloživog kapaciteta i potencijalnih regulisanih naknada za podršku elektroenergetskom sistemu.
Veličina projekta daje mu strateški značaj, ali istovremeno zahteva postepen i detaljan tehnički razvoj. Prostorno planiranje, geološka istraživanja, hidrauličko modeliranje, analize priključenja na mrežu i usaglašavanje prekograničnog operativnog okvira moraće da napreduju pre nego što budu definisani realni investicioni troškovi i doneta konačna odluka o ulaganju.
