Jugoistočna Evropa suočava se sa potencijalno snažnijim jesenjim udarom cena dizela nego sirove nafte, jer rekordne rafinerijske marže, poremećaji na Bliskom istoku i ograničen ruski izvoz podižu troškove goriva za transport i industriju.
Cena sirove nafte Brent premašila je 95 dolara po barelu, ali su evropska tržišta dizela zategnuta još snažnije.
Marže na fizički dizel dostigle su početkom septembra oko 95–100 dolara po barelu, više nego dvostruko u odnosu na jun, jer su evropski kupci konkurisali za ograničene količine iz Sjedinjenih Američkih Država, sa Bliskog istoka i iz Azije.
To posebno izlaže jugoistočnu Evropu, gde dizel i dalje ima ključnu ulogu u drumskom transportu, poljoprivredi, građevinarstvu i rudarstvu.
Srbija se suočava i sa dodatnim rizikom specifičnim za domaće tržište.
Licenca američkog OFAC-a, koja kompaniji NIS omogućava uvoz sirove nafte, rad Rafinerije nafte Pančevo i sprovođenje transakcija povezanih sa sigurnošću snabdevanja, ističe 30. septembra, zbog čega će njeno produženje ili rešavanje vlasničkog pitanja predstavljati jedan od ključnih faktora na tržištu tokom oktobra.
Hrvatska je u relativno povoljnijoj poziciji nakon što je INA završila modernizaciju Rafinerije nafte Rijeka vrednu gotovo 700 miliona evra. Projekat je osmišljen tako da poveća proizvodnju dizela za oko 30% i smanji zavisnost od uvoza.
Rumunija takođe raspolaže značajnim domaćim rafinerijskim kapacitetima.
Na širem regionalnom nivou, cene bi tokom septembra trebalo da ostanu povišene dok su na snazi ograničenja ruskog izvoza dizela, a globalni rafinerijski kapaciteti ostaju pod pritiskom.
Oktobar bi mogao doneti određeno smirivanje ukoliko se izvozni tokovi normalizuju i završi period remonta rafinerija.
Međutim, pad cene sirove nafte ne bi automatski doveo do proporcionalnog pada cena dizela.
Glavni jesenji rizik zato predstavlja premija zbog manjka rafinisanih proizvoda, koja bi mogla povećati troškove logistike, poljoprivrede i industrije čak i bez novog značajnog rasta cene sirove nafte Brent.
