Ponedeljni oporavak bio je širok, ali neujednačen. Nakon nedeljnog minimuma, gotovo sve cene na dnevnim tržištima u Jugoistočnoj i Centralnoj Evropi naglo su porasle. HUPX je porastao na 91,89 €/MWh, što je povećanje od 31,9 €/MWh u odnosu na prethodni dan, dok je Rumunija pratila sa 90,24 €/MWh, Slovenija sa 87,85 €/MWh, Hrvatska sa 87,23 €/MWh, Grčka sa 86,75 €/MWh, a Bugarska sa 85,71 €/MWh.
Cenovni pod regiona ostao je Srbija, gde je SEEPEX zatvoren na 53,40 €/MWh, što je i dalje 38,49 €/MWh ispod HUPX-a, dok je gornji cenovni „sidro” bila Italija sa 130,02 €/MWh, odnosno 38,13 €/MWh iznad HUPX-a. Time je region podeljen u tri zone: centralno jezgro HU/RO/BG/GR/SI/HR sa bliskim cenama, diskontovani Zapadni Balkan predvođen Srbijom i visoko cenovno italijansko tržište.
Glavni pokretač bio je signal potražnje. Regionalna potrošnja porasla je na 28,944 GW, što je rast od 3,337 GW u odnosu na prethodni dan, dok je ukupan neto uvoz pao na 1,652 GW, odnosno 1,325 GW manje nego u nedelju. To znači da je veća potrošnja u ponedeljak delimično pokrivena jačom domaćom proizvodnjom i snažnijom solarnom generacijom, a ne proporcionalnim rastom uvoza.
Tokovi iz Austrije i Slovačke ka HU/SI i dalje su bili značajni na nivou od 2,970 GW, ali su pali za 1,159 GW, dok je region istovremeno izvozio 1,055 GW ka Italiji, što odražava znatno višu italijansku cenu.
Solarna energija ostaje ključni faktor intradnevne strukture cena. Regionalna solarna prognoza skočila je na 7,296 GW, što je rast od 2,812 GW, dok je vetar bio relativno slab na 1,160 GW (+77 MW). Ova kombinacija objašnjava snažnu kompresiju cena u podne i izražen profil nestašice u večernjim satima. Na HUPX-u je dnevni minimum zabeležen tokom solarnog podnevnog maksimuma, dok je maksimum pomeren ka večeri, uz nagli skok cena nakon dnevnog pada.
Ovo više nije klasično bazno tržište: cenovni rizik sve više je koncentrisan u prelazu iz solarnog viška u večernju rezidualnu potražnju.
Prekogranični bilansi potvrđuju istu strukturu. Region HU+SEE bio je i dalje neto uvoznik sa 1,652 GW, ali opterećenje nije bilo ravnomerno raspodeljeno. Hrvatska je bila najveći uvoznik sa -1,141 GW, zatim Rumunija sa -904 MW, Srbija sa -418 MW i Mađarska sa -269 MW. Na strani izvoza, Bugarska je imala 489 MW, a Grčka 264 MW, dok je Albanija takođe bila u pozitivnoj zoni prema detaljnim podacima.
Ovo je važno za trgovce jer fizička ravnoteža ne odgovara u potpunosti cenovnoj mapi: Srbija ima znatno niže cene, ali i dalje neto uvozi energiju, što ukazuje na ograničenja prenosa, lokalnu strukturu ponude i nedovoljnu tržišnu integraciju, umesto potpuno efikasnog regionalnog cenovnog signala.
Srbija ostaje najizraženija tačka razdvajanja. SEEPEX na 53,40 €/MWh značajno je ispod HUPX-a, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske i Grčke, ali je sistem i dalje neto uvoznik. Proizvodna struktura ostaje dominantno zasnovana na uglju, oko 71%, hidro oko 23%, vetar oko 5%, a gas oko 1%. Za trgovce, ovo je signal zagušenja i ograničene arbitraže: niske domaće cene ne znače automatski dostupne izvozne kapacitete ka Mađarskoj, Hrvatskoj ili Rumuniji.
Bugarska je igrala ulogu regionalne balansne podrške. Potrošnja je bila 3,807 GW, proizvodnja 4,296 GW, a izvoz 489 MW, sa jakim tokovima ka Rumuniji i Srbiji. Grčka je takođe prešla u neto izvozni položaj sa 264 MW, dok je Hrvatska ostala strukturno deficitarna, sa potrošnjom 1,939 GW, proizvodnjom 798 MW i neto uvozom od 1,141 GW.
Terminski (forward) tržište pokazuje drugačiju sliku od spot tržišta. Ponedeljni skok cena na spotu nije se reflektovao u širokom rastu forward krive. Mađarski forward ugovori su čak oslabili: nedelja 25 na 107,50 €/MWh, nedelja 26 na 120 €/MWh, jul 2026. na 119 €/MWh, a Cal-26 na 113 €/MWh. Gas i ugalj su takođe bili u padu, dok je EUA ostao stabilan na 77,17 €/t. To ukazuje da je kretanje cena bilo posledica dnevne potražnje, oblika krive opterećenja i zagušenja, a ne šokova u troškovima goriva.
Kratkoročni trend ostaje jači, ali i dalje vrlo volatilni. Prognoze vremena pokazuju porast temperatura tokom nedelje, posebno u Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj, dok Grčka ostaje topla. Ako solar ostane snažan, podnevne cene će ostati pod pritiskom, ali večernje cene će zadržati premiju zbog ograničenih uvoznih kapaciteta.
Ključne tačke za praćenje su: večernji sati na HUPX-u, spreadovi Srbija–Mađarska i Srbija–Hrvatska, uvozna zavisnost Hrvatske, tokovi Bugarska–Rumunija i trajna cenovna premija Italije u odnosu na SEE jezgro.
