Podaci za 30. jun 2026. pokazuju snažno repricing tržišta vođenog nestašicom duž severnog i centralnog SEE koridora, pri čemu je HUPX dostigao 290,71 €/MWh, što je rast od 68 €/MWh dnevno, dok je rumunski OPCOM skočio na 293,44 €/MWh (+69,9 €/MWh), čime je Rumunija postala najskuplje tržište u posmatranom setu. Srbija je takođe snažno porasla, sa SEEPEX na 250,98 €/MWh (+101 €/MWh), dok su Hrvatska i Slovenija bile blizu mađarskog nivoa sa 263,03 €/MWh i 262,05 €/MWh. Tržište je bilo izrazito podeljeno: Albanija je ostala na samo 116,33 €/MWh, Grčka na 137,72 €/MWh, Bugarska na 148,44 €/MWh, Severna Makedonija na 148,05 €/MWh, a Crna Gora na 157,14 €/MWh. To znači da je Mađarska trgovala za više od 142 €/MWh iznad Bugarske, skoro 153 €/MWh iznad Grčke i više od 174 €/MWh iznad Albanije.
Osnovni signal nije samo rast potrošnje, već zagušenje mreže i večernja nestašica. Regionalna potrošnja HU+SEE porasla je na 35.949 MW (+1.175 MW), dok je neto uvoz porastao na 2.859 MW (+1.023 MW). Uvoz iz pravca Centralne Evrope, posebno AT+SK ka HU+SI, dostigao je 2.946 MW, što pokazuje snažno oslanjanje Mađarske i severnog SEE pojasa na Centralnu Evropu. Istovremeno, HU-DE spread se proširio na 103,38 €/MWh, što potvrđuje da je mađarska nestašica bila znatno jača nego u Nemačkoj.
Posebno je važan satni profil tržišta. Cene su eksplodirale u večernjem ramp periodu, a ne tokom sunčanog dana. Mađarska je dostigla maksimum od 923,10 €/MWh u H21, Rumunija 954,60 €/MWh, Hrvatska 946,60 €/MWh, Slovenija 1.041,50 €/MWh, a Srbija 800 €/MWh. U nekim tržištima proseci van vršnog opterećenja bili su čak viši od peak-a: u Mađarskoj je off-peak bio 320,80 €/MWh, iznad peak nivoa 260,60 €/MWh, jer se ključna nestašica javlja van standardnog peak bloka. Ovo ukazuje na klasičan letnji ramp problem: solar stabilizuje sredinu dana, ali večernji period ostaje bez fleksibilnosti, uz ograničen uvoz i nedovoljnu termičku raspoloživost.
Bilansi po zemljama pokazuju gde je pritisak bio najjači. Mađarska je bila najveći uvoznik (1.841 MW) uz potrošnju od 5.819 MW i proizvodnju od samo 3.977 MW. Rumunija je takođe bila deficitna, sa uvozom od 1.380 MW, potrošnjom od 6.605 MW i proizvodnjom od 5.225 MW, uprkos snažnoj hidro komponenti. Hrvatska je uvozila 1.336 MW, dok je Srbija uvozila 697 MW uz potrošnju od 4.046 MW i proizvodnju od 3.348 MW, što objašnjava nagli rast SEEPEX-a.
Suprotna strana sistema bile su Grčka i Bugarska. Grčka je izvozila 1.620 MW, uz proizvodnju od 9.045 MW i potrošnju od 7.425 MW, oslonjena na snažan miks gasa (2.837 MW), solarne (2.880 MW) i vetra (2.219 MW). Bugarska je izvozila 801 MW i funkcionisala kao regionalni tranzitni hub, sa snažnim tokovima ka Rumuniji (BG > RO 1.855 MW) i istovremenim uvozom iz Grčke.
Za Srbiju je ključna poruka da je bila uhvaćena između jeftinijeg juga i skupog severa. SEEPEX na 250,98 €/MWh bio je znatno iznad Grčke, Bugarske i zapadnog Balkana, ali ispod Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije. Neto uvoz od 697 MW i večernji maksimum od 800 €/MWh pokazuju da je Srbija pratila regionalni obrazac večernje nestašice, gde su interkonekcije i satna ravnoteža važnije od dnevnog proseka.
Forward tržišta potvrđuju da mađarski rizik više nije samo spot fenomen. HU Week 29 porastao je na 144 €/MWh, a HU July 2026 na 135 €/MWh, dok je HU-DE spread ostao visok (27–30 €/MWh). Dugoročni proizvodi su stabilniji (Cal-27 na 111 €/MWh), što znači da tržište vidi problem kao kratkoročni letnji kapacitetni i congestion šok, a ne strukturnu promenu cele krive.
Gorivo i CO₂ nisu u potpunosti objasnili skok. Gas je porastao na oko 43,9 €/MWh, ali EUA je pao na 78,78 €/t, što ukazuje da su glavni pokretači bili fizička nestašica struje, ograničenja interkonekcija i večernji ramp pritisak, a ne karbon trošak.
Sledeći signal zavisi od vremena. Temperature bi trebalo da padnu sa oko 29°C na 26°C, a zatim na oko 22°C, što bi trebalo da smanji potrošnju hlađenja. Međutim, ako Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija ostanu strukturno deficitarne, večernji premium može ostati visok čak i uz blaže temperature, jer je ključni problem solarno-veče neravnoteža i ograničena fleksibilnost sistema.
