Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi ušlo je u izrazito fragmentisanu cenovnu strukturu 12. juna, pri čemu su tržišta Centralne Evrope snažno porasla, dok su tržišta Zapadnog Balkana ostala znatno jeftinija. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka trgovale su iznad nivoa od 110 €/MWh, dok je Srbija ostvarila cenu od samo 74,33 €/MWh, što je najniži nivo u regionu i više od 37 €/MWh ispod HUPX tržišta.
Dnevno (day-ahead) tržište pokazalo je sve izraženiju istočno-zapadnu divergenciju, vođenu jačom proizvodnjom iz obnovljivih izvora na Balkanu i povećanim uvozom iz Centralne Evrope u regionalni sistem. Mađarski HUPX skočio je na 111,89 €/MWh, rumunski OPCOM dostigao je 111,30 €/MWh, Bugarska je trgovala na 110,88 €/MWh, dok je Grčka predvodila region sa 116,43 €/MWh. Srbija je ostala regionalni izuzetak sa 74,33 €/MWh, dok su Albanija i Crna Gora ostvarile cene od 84,07 €/MWh i 89,44 €/MWh.
Za trgovce je najvažniji signal bio povratak snažnog raspona cena između Mađarske i Nemačke od 14,43 €/MWh, u poređenju sa negativnim rasponom prethodnog dana. To je odmah povećalo atraktivnost uvoza iz Austrije i Slovačke u Mađarsku i šire tržište Jugoistočne Evrope, pri čemu su prekogranični tokovi iz CORE regiona porasli na 1.182 MW.
Sa fundamentalnog stanovišta, regionalna potrošnja blago je pala na 29,3 GW, dok je ukupna proizvodnja smanjena na 29,4 GW. Proizvodnja iz solarnih elektrana opala je za 769 MW na dnevnom nivou, na 6,27 GW, ali je to uglavnom nadoknađeno snažnim oporavkom proizvodnje iz vetra, koja je porasla za 442 MW na 1,56 GW. Hidroenergija je ostala dominantan izvor sa 6,67 GW, što čini oko 24% proizvodnog miksa. Ugalj je učestvovao sa 5,2 GW, gas sa 4,3 GW, a nuklearna energija sa 4,1 GW.
Regionalni bilans pokazuje tržište koje i dalje ostaje strukturno „dugo“ u obnovljivim izvorima uprkos padu solarne proizvodnje. Neto uvoz za kombinovani region SEE–Mađarska iznosio je samo 65 MW, što ukazuje na gotovo samodovoljnost sistema. Ipak, unutrašnji tokovi ostali su značajni: Mađarska je snažno uvozila iz Austrije i Slovačke, dok je Grčka nastavila da privlači električnu energiju iz severnijih suseda.
Ključni trgovinski razvoj ostaje trajna premija Grčke. Sa cenom od 116,43 €/MWh, HENEX tržište trgovalo je gotovo 42 €/MWh iznad Srbije i više od 5 €/MWh iznad Mađarske. Ova premija i dalje odražava strukturnu zavisnost Grčke od gasnih elektrana tokom večernjih vrhova potrošnje, kao i rastuću ulogu zemlje kao regionalnog gasnog čvorišta.
Fjučers tržišta su dala pomešane signale. Mađarski baseload za nedelju 25 porastao je na 109 €/MWh, dok je za nedelju 26 skočio na 123 €/MWh. Nemački baseload za nedelju 25 porastao je na 114,50 €/MWh, što pokazuje da trgovci i dalje ugrađuju očekivanja o zategnutijim uslovima u drugoj polovini juna, uprkos poboljšanoj proizvodnji iz obnovljivih izvora. Gas je ostao stabilan, pri čemu je CEGH austrijski gas iznosio 50,76 €/MWh, dok su dozvole za emisije CO₂ (EUA) blago pale na oko 77 €/tCO₂.
Nekoliko strukturnih razvoja u regionu postaje sve značajnije za srednjoročno formiranje cena. Mađarska je pustila u rad najveći sistem baterijskog skladištenja do sada, kapaciteta 99,8 MW / 288,6 MWh, koji je razvijen od strane kompanije Greenvolt u blizini Buja. Istovremeno, Budimpešta je predstavila paket modernizacije mreže vredan 1,5 milijardi evra, koji bi trebalo da omogući oko 4,8 GW dodatnog kapaciteta iz obnovljivih izvora. Ovi projekti jačaju poziciju Mađarske kao jednog od najbrže rastućih tržišta fleksibilnosti u Centralnoj Evropi.
Rumunija takođe ubrzava razvoj skladištenja energije. PPC Renewables je najavio integraciju baterijskih sistema u solarnoj elektrani Kolibaši, dok je Allview Energy završio projekat baterijskog skladišta od 120 MWh u okviru solarne elektrane Teiuš snage 69 MW. U kombinaciji sa ubrzanom implementacijom pametnih brojila od strane distributivnog ogranka PPC-a, Rumunija gradi digitalnu i fizičku infrastrukturu potrebnu za viši nivo integracije obnovljivih izvora i buduća tržišta pomoćnih usluga.
Za Srbiju, najznačajniji strateški razvoj ostaje prijavljeni dogovor između srpskih vlasti i MOL-a o potencijalnoj kupovini većinskog udela u NIS-u koji trenutno drži GazpromNeft. Iako transakcija još zahteva odobrenje američke OFAC administracije i dogovor između ruskih i mađarskih strana, ovaj potez bi povećao uticaj srpske države nad kompanijom i obezbedio kontinuitet rada rafinerije u Pančevu. Sa aspekta energetske bezbednosti, ovaj razvoj smanjuje neizvesnost oko najveće downstream energetske imovine u zemlji.
Pogled unapred ka vikendu pokazuje toplije vremenske uslove širom Jugoistočne Evrope. Temperature u Srbiji trebalo bi da porastu sa 17°C u petak na oko 22°C u subotu, uz blago smanjenje nakon toga. Grčka ostaje iznad 24°C, dok Crna Gora i Albanija beleže temperature od oko 23–25°C. Ovi uslovi trebalo bi da podrže još jedan jak vikend proizvodnje solarne energije, što bi moglo dodatno da poveća cenovni diskont Zapadnog Balkana u odnosu na Centralnu Evropu, ukoliko interkonektorski kapaciteti ostanu ograničeni.
Dominantni tržišni trend ostaje formiranje dvo-brzinskog elektroenergetskog sistema u regionu. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka i dalje trguju na ili iznad nivoa od 110 €/MWh, dok Srbija, Albanija i Crna Gora sve više odražavaju lokalne viškove iz obnovljivih izvora. Za trgovce, komunalne kompanije i operatere baterijskih sistema, sve veće razlike u cenama između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana stvaraju rastuće mogućnosti za arbitražu, posebno kako novi kapaciteti skladištenja ulaze u sistem i kako prekogranični tokovi dobijaju na vrednosti tokom perioda viškova solarne proizvodnje.
