Dnevne cene električne energije (day-ahead) u Jugoistočnoj Evropi ostale su visoke u petak, ali se tržište jasno podelilo između skupljeg centralnoevropskog i italijanskog koridora i jeftinije zone u Srbiji.
Regionalni referentni indeks HUPX završio je na 123,26 €/MWh, gotovo nepromenjeno u odnosu na prethodni dan. Slovenija je dostigla 125,40 €/MWh, Hrvatska se trgovala na 119,61 €/MWh, Rumunija na 116,24 €/MWh, dok su se Bugarska i Grčka izjednačile na 115,64 €/MWh. Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa 148,43 €/MWh. Srbija je bila najpovoljnija zona u regionu sa cenom od 106,01 €/MWh, što znači da je SEEPEX bio oko 17,25 €/MWh ispod HUPX-a i više od 42 €/MWh ispod Italije.
Srpsko tržište pokazalo je najveću unutardnevnu volatilnost među regionalnim tržištima. SEEPEX je pao na samo 20 €/MWh u 14. satu, pre nego što je skočio na 208,10 €/MWh u 21. satu. Skoro 188 €/MWh razlike između najniže i najviše cene tokom dana pokazuje sve veći uticaj viškova solarne energije u podnevnim satima i večernjeg nedostatka energije nakon pada fotonaponske proizvodnje.
Regionalna potrošnja električne energije blago je porasla na 31.291 MW, dok je neto uvoz smanjen na 658 MW, sa 899 MW dan ranije. Ukupna proizvodnja ostala je blizu 30,6 GW. Proizvodnja iz vetra povećana je za oko 584 MW, na 1.771 MW, čime je delimično nadoknačen pad hidroproizvodnje od 520 MW, na 4.871 MW. Solar je ostao snažan sa 6.302 MW, proizvodnja iz uglja iznosila je 6.348 MW, gasne elektrane su proizvodile 4.521 MW, dok je nuklearna proizvodnja dostigla 5.579 MW.
Bugarska je bila glavni regionalni izvoznik električne energije, sa proizvodnjom od oko 5.112 MW u odnosu na potrošnju od 3.660 MW, ostvarivši neto višak od približno 1.453 MW. Bugarski izvoz iznosio je prosečno oko 795 MW prema Rumuniji, 280 MW prema Srbiji, 274 MW prema Grčkoj i 170 MW prema Severnoj Makedoniji. Stabilna nuklearna proizvodnja od oko 1.895 MW, zajedno sa gotovo 1 GW solarne energije, održala je bugarske cene ispod nivoa Mađarske i podržala približavanje cena sa Grčkom.
Srbija je ostala strukturno u deficitu, sa potrošnjom od približno 3.495 MW naspram proizvodnje od 3.022 MW, što je dovelo do prosečnog neto uvoza od oko 473 MW. Ugalj je obezbedio oko 2.529 MW, hidroelektrane 499 MW, a vetroelektrane 278 MW. Srbija je električnu energiju uglavnom uvozila iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske i Crne Gore, dok je deo raspoloživih količina izvozila prema Rumuniji i Crnoj Gori.
Rumunski deficit smanjen je na oko 149 MW, pošto je potrošnja pala na 5.547 MW, dok je proizvodnja dostigla 5.398 MW. Rumunija je značajno uvozila iz Bugarske, ali je tokom vršnih sati izvozila prema Mađarskoj, pri čemu su tokovi iz Rumunije ka Mađarskoj dostizali prosečno oko 806 MW u periodima najveće potražnje.
Mađarska je ostala neto uvoznik sa oko 634 MW, jer je proizvodnja od 3.773 MW bila niža od potrošnje od 4.407 MW. Nuklearna energija obezbeđivala je približno 1.855 MW, solarna proizvodnja 1.248 MW, a gasne elektrane 448 MW. Razlika između spot cena Mađarske i Nemačke gotovo se potpuno smanjila, iako su mađarske terminske cene električne energije i dalje sadržale značajnu premiju.
Hrvatska je zabeležila jedan od najvećih deficita električne energije u regionu, sa manjkom od približno 949 MW. Domaća proizvodnja od samo 1.241 MW pokrivala je nešto više od polovine potrošnje, dok je ostatak obezbeđen uglavnom uvozom iz Mađarske i Slovenije.
Crna Gora je na neto osnovi uvozila oko 97 MW, iako je putem podmorskog interkonektora izvezla približno 493 MW prema Italiji. Domaća proizvodnja dostigla je 326 MW, uključujući oko 201 MW iz termoelektrane na ugalj, 32 MW iz hidroelektrana i 44 MW iz vetroelektrana. Razlika između cena na tržištima Crne Gore i Italije premašila je 31 €/MWh, zadržavajući snažan komercijalni podsticaj za izvoz električne energije prema zapadu.
Dominantna trgovačka struktura regiona bila je jasno vidljiva: jeftina srpska električna energija tokom podnevnih solarnih sati, snažan bugarski izvoz prema istočnom delu regiona, kontinuirana zavisnost Hrvatske i Mađarske od uvoza, dok je Italija ostala premijum tržište za balkansku električnu energiju. Signal večernjeg nedostatka energije ostao je znatno izraženiji od dnevnih prosečnih cena, potvrđujući rastuću vrednost fleksibilne hidroenergije, prekograničnih kapaciteta i baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS).
