Prekogranična trgovina električnom energijom u jugoistočnoj Evropi oslabila je tokom 26. nedelje uprkos naglom rastu regionalne potražnje za električnom energijom, što ukazuje na sve veći značaj domaće proizvodnje u periodima opterećenja elektroenergetskog sistema. Neto prekogranična razmena električne energije smanjena je za 6,0% na 972 GWh, dok je potrošnja električne energije porasla za 12,7% na 18,41 TWh. Umesto da se oslanjaju na dodatni uvoz kako bi zadovoljile rastuću potražnju, mnoge zemlje su povećale domaću proizvodnju električne energije, posebno iz termoelektrana.
Promena u strukturi snabdevanja bila je posledica rasta regionalne termo proizvodnje od 24,7%, koja je dostigla 6,52 TWh, zahvaljujući većem angažovanju gasnih, ugljenih i lignitnih elektrana. Veća domaća proizvodnja smanjila je zavisnost od uvoza električne energije na pojedinim tržištima, iako su veleprodajne cene električne energije nastavile da rastu. Umesto smanjenja tržišnog pritiska, region se u većoj meri oslonio na sopstvene, često skuplje proizvodne kapacitete kako bi održao stabilnost snabdevanja.
Italija je i dalje ostala najveći neto uvoznik električne energije u jugoistočnoj Evropi, iako je njen neto uvoz smanjen za 9,3% na 1,02 TWh. Hrvatska je takođe smanjila neto uvoz za 5,5%, uprkos značajnom rastu potrošnje električne energije. Potrošnja je povećana za 22,9% u Italiji i 15,5% u Hrvatskoj, pri čemu su obe zemlje veći deo dodatne potražnje pokrile povećanjem domaće termo proizvodnje, a ne većim oslanjanjem na prekogranične isporuke.
Na drugim tržištima zabeležena su drugačija kretanja. Grčka je povećala neto uvoz električne energije za 54,0% na 254 GWh, dok su se Rumunija i Mađarska u većoj meri oslanjale na uvoz, pri čemu je neto uvoz porastao za 150,9% u Rumuniji i 60,7% u Mađarskoj. Srbija je tokom nedelje prešla iz pozicije neto izvoznika u marginalnog neto uvoznika, dok je Bugarska zadržala ulogu značajnog regionalnog izvoznika, a Turska nastavila da ostvaruje stabilne izvozne tokove električne energije.
Ovakvi različiti obrasci trgovine pokazuju da se jugoistočna Evropa ne može posmatrati kao jedinstveno tržište zavisno od uvoza električne energije. Svaka zemlja je u period toplotnog talasa ušla sa različitim uslovima, koji su zavisili od raspoloživosti proizvodnih kapaciteta, proizvodnje iz obnovljivih izvora, hidroloških uslova i cenovnih razlika između tržišta. Dok su neki sistemi povećanu potražnju pokrili većom domaćom termo proizvodnjom, drugi su se više oslanjali na uvoz, dok su pojedine zemlje zadržale izvozne pozicije zahvaljujući povoljnijoj strukturi proizvodnih kapaciteta.
Za trgovce električnom energijom, promenjena tržišna dinamika stvorila je složenije uslove za prekogranične transakcije. Visoke cene u Mađarskoj i Rumuniji, relativno niže cene u Bugarskoj i Grčkoj, kontinuirana potreba Italije za uvozom i promena pozicije Srbije uticali su na regionalne strategije trgovanja. Međutim, vrednost ovih prilika i dalje zavisi od raspoloživih prekograničnih kapaciteta, zagušenja mreže, planiranih tokova električne energije i kretanja cena po satima, što nedeljni proseci ne mogu u potpunosti da prikažu.
Sa stanovišta planiranja elektroenergetskog sistema, pad regionalne prekogranične trgovine tokom perioda naglog rasta potražnje naglašava značaj domaće fleksibilnosti i raspoloživih dispečabilnih proizvodnih kapaciteta. Kada toplotni talasi istovremeno zahvate više zemalja, prekogranični uvoz ne može uvek da nadoknadi široko rasprostranjene pritiske na snabdevanje. Interkonekcije ostaju ključne za sigurnost sistema, ali njihova efikasnost zavisi od toga da li negde u regionu postoji raspoloživ višak proizvodnje. Tokom perioda široko rasprostranjenog toplotnog opterećenja, tržišta električne energije sve više odražavaju vrednost pouzdanih proizvodnih kapaciteta.
26. nedelja pokazala je da je elektroenergetsko tržište jugoistočne Evrope i dalje snažno povezano, ali da prekogranična trgovina sama po sebi ne može zameniti potrebu za snažnom domaćom proizvodnjom, fleksibilnim kapacitetima i otpornošću elektroenergetskog sistema tokom perioda maksimalne potražnje.
