Prvi kvartal 2026. godine doneo je jedan od hidrološki najpovoljnijih perioda u Jugoistočnoj Evropi u poslednjih nekoliko godina, a njegov uticaj na tržišta električne energije bio je istovremeno neposredan i dubok. Širom Zapadnog Balkana i susednih država članica Evropske unije, proizvodnja iz hidroelektrana naglo je porasla na nivoe koji su značajno promenili formiranje cena, tokove trgovine i dinamiku sistema. Iako se ovaj rast poklopio sa uvođenjem CBAM-a, hidrološki faktor predstavlja poseban i snažan pokretač koji se mora posmatrati odvojeno kako bi se pravilno razumele tržišne promene početkom 2026.
Regionalna hidroproizvodnja porasla je sa 16,7 TWh u Q1 2025. na 22,18 TWh u Q1 2026., što predstavlja rast od 5,48 TWh, odnosno +33%. Ovaj rast bio je široko rasprostranjen. Grčka je dala najveći apsolutni doprinos (+1,86 TWh), zatim Rumunija (+1,04 TWh), Bugarska (+0,87 TWh) i Hrvatska (+0,36 TWh). U okviru Zapadnog Balkana, Bosna i Hercegovina povećala je proizvodnju za +0,64 TWh, Srbija za +0,53 TWh, Crna Gora za +0,36 TWh, a Severna Makedonija za +0,23 TWh. Albanija, kao hidro-dominantan sistem, povećala je proizvodnju za +1,34 TWh (oko 70%), uz naročito snažan učinak u januaru i februaru.
Ovaj rast je praktično preplavio tržišta električnom energijom niskog marginalnog troška. Hidroenergija, sa gotovo nultim troškom goriva, u takvim uslovima postaje dominantan faktor u formiranju cena. Kao posledica, cene na dnevnom tržištu u Zapadnom Balkanu značajno su pale u prvom kvartalu 2026: Srbija je imala prosek od 94,7 €/MWh, Crna Gora 85,8 €/MWh, a Severna Makedonija 96,7 €/MWh, što je znatno ispod nivoa u EU (120–130 €/MWh).
U uobičajenim uslovima, ovakva razlika bi dovela do snažnog izvoza ka EU. Međutim, interakcija između hidrološki sniženih cena i CBAM troškova proizvela je složeniji ishod. Iako je hidro smanjio troškove proizvodnje, CBAM je povećao troškove izvoza iz karbonski intenzivnih sistema, ograničavajući njihovu sposobnost da iskoriste povoljne uslove. Rezultat je tržište u kome niske cene ne dovode do proporcionalnog rasta izvoza, a cenovne razlike ostaju prisutne.
Uticaj hidroenergije prevazilazi samo snižavanje cena—ona menja i redosled uključenja proizvodnje (merit order). Termoelektrane na ugalj, koje obično obezbeđuju baznu proizvodnju, bile su potisnute. Regionalna proizvodnja iz uglja pala je sa 18,81 TWh na 15,79 TWh (−16%). Srbija je smanjila proizvodnju sa 6,08 na 5,47 TWh, Bosna i Hercegovina sa 2,09 na 1,62 TWh, dok je Severna Makedonija zabeležila pad od čak −37%.
Ovo potiskivanje uglja ima dve ključne posledice. Prvo, privremeno smanjuje karbonski intenzitet proizvodnje. Drugo, stvara nesklad između stvarnih emisija i podrazumevanih faktora emisija u CBAM-u. Iako hidro dominira u proizvodnji, izvoznici iz sistema sa visokim udelom uglja i dalje plaćaju troškove zasnovane na strukturnim emisijama, što dovodi do distorzije cenovnih signala.
Hidrodominacija menja i prekogranične tokove. Albanija je jasan primer: sa nultim faktorom emisija i povećanom proizvodnjom, postala je veliki izvoznik. Izvoz je porastao ka Grčkoj, Kosovu i Crnoj Gori, uz promenu trgovinske pozicije od oko +1,2 TWh u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj višak se dalje redistribuirao kroz region, često preko Grčke ka EU tržištima.
Grčka je takođe značajno povećala hidroproizvodnju (sa 0,67 na 2,53 TWh, +275%), što je snizilo cene na oko 94,6 €/MWh, približavajući ih WB6 nivou. Ovo približavanje stoji u kontrastu sa divergencijom u odnosu na druga EU tržišta i pokazuje kako hidro utiče na regionalne cenovne klastere.
Međutim, efekti nisu jednaki svuda. Italija, uprkos velikoj hidroproizvodnji (6,03 TWh), zabeležila je pad od −0,42 TWh, pa su cene ostale visoke zbog oslanjanja na gas. Ova razlika između hidro i gasnih sistema dodatno je proširila cenovne razlike u regionu.
Važna je i vremenska raspodela hidroproizvodnje. Najveći rast bio je u januaru i februaru, što je izazvalo nagli pad cena. Kasnije su se uslovi normalizovali, pa su se cene delimično oporavile, ali su razlike ostale, što pokazuje da hidro nije jedini faktor strukturnog razdvajanja tržišta.
Sa stanovišta sistema, rast hidroproizvodnje doneo je i koristi i izazove. Povećana ponuda poboljšala je sigurnost snabdevanja i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. Međutim, došlo je do zagušenja mreže, naročito na pravcima jug–sever (Grčka–Albanija–Crna Gora–BiH), gde su tokovi bili pojačani.
Interakcija između fizičkih tokova i CBAM-a dodatno komplikuje sistem. U nekim slučajevima planirani tokovi nisu odgovarali stvarnim, jer energija prati fizičke zakonitosti mreže, a ne komercijalne rute. Ovo povećava rizik od neplaniranih kružnih tokova (loop flows) i smanjuje predvidivost.
Na tržišnom nivou, hidro je uticao i na likvidnost berzi. Tržišta sa jakom hidroproizvodnjom zabeležila su rast trgovine—ALPEX u Albaniji i MEPX u Crnoj Gori značajno su porasli. Nasuprot tome, SEEPEX u Srbiji je opao, što odražava pad tranzitne trgovine usled CBAM-a.
Važno je naglasiti da su ovi efekti privremenog karaktera. Hidrološki uslovi variraju, a u drugoj polovini godine region često prelazi iz izvoznika u uvoznika. Ova sezonska promena će drugačije interagovati sa CBAM-om i uticati na tokove i cene.
Istovremeno, rast solarne energije uvodi novu dinamiku. Tokom proleća i leta može doći do novih viškova, što će dodatno zakomplikovati odnos između solarne, hidro i CBAM logike.
Za investitore, ovaj period pokazuje i prilike i rizike. Hidro omogućava visoku profitabilnost u periodima visokog dotoka, ali zavisnost od vremenskih uslova povećava volatilnost prihoda. CBAM dodatno komplikuje mogućnost monetizacije viškova kroz izvoz.
Šira implikacija je da hidro, iako koristan kratkoročno, ne predstavlja stabilnu osnovu za dugoročnu integraciju tržišta. Situacija iz Q1 2026 rezultat je jedinstvene kombinacije faktora, a tržište će morati da pronađe novu ravnotežu.
U tom smislu, prvi kvartal 2026. je i izuzetak i najava budućih trendova. On pokazuje kako se hidrologija i regulatorni mehanizmi poput CBAM-a prepliću i stvaraju kompleksne ishode.
Već sada je jasno da hidroenergija, iako tradicionalno stabilizujući faktor, može postati izvor volatilnosti u kombinaciji sa novim regulativama. Njena sposobnost da utiče na cene, tokove i sistemsku dinamiku dodatno je pojačana CBAM-om, stvarajući tržište koje je dinamičnije, ali i neizvesnije.
Pripremljeno od strane virtu.energy
