Uprkos nezapamćenoj suši i ekonomskoj krizi, u 2011. godini ostvareni odlični rezultati. – Nastavak investicija prioritet i u budućnosti. Sledeće godine dolazi pojačanje – 500 do 700 mladih stručnjaka.
„Elektroprivreda Srbije“ u 2011. godini ostvarila je izuzetne rezultate u proizvodnji električne energije i uglja. Proizvedeno je oko 36 milijardi kilovat-časova električne energije, za 1,8 milijardi kilovat-sati više od bilansa, što predstavlja prebačaj plana od 4,5 odsto. U proizvodnji uglja rezultati su još impresivniji, jer je bilansni plan prebačen za devet odsto, a proizvedeno je oko 2,9 miliona tona uglja više od plana.
Dr Aca Marković, predsednik Upravnog odbora JP „Elektroprivreda Srbije“, ističe da je u toku ove godine nadmašena i proizvodnja električne energije iz izuzetno uspešne 2010. godine za više od jedan odsto. To je u energetici, gde vladaju zakoni velikih brojeva, prema oceni Markovića, ogroman rezultat.
– Ovi rezultati bili bi još bolji da nije bilo velike suše, koja je desetkovala proizvodnju u hidrosektoru – rekao je dr Marković. – To će se, nažalost, odraziti na finansijski prihod kompanije, jer je uvoz zbog suše iz poslednjih meseci anulirao rezultate izvoza. EPS je, inače, poslednjih godina beležio prosečni suficit u izvozu električne energije od milijardu kilovat–časova. Zahvaljujući ogromnim naporima rudara i ljudi u termosektoru, uspeli smo da očuvamo elektroenergetsku stabilnost zemlje i uredno snabdevanje svih potrošača. U TENT-u je, tako, proizvedeno 20, a u „TE-KO Kostolac“ šest milijardi kilovat-časova električne energije.
Predsednik UO EPS-a smatra da je, uprkos značajnim dostignućima u 2011. godini, moglo u pojedinim segmentima i više da bude urađeno.
– Možda je moglo više da se uradi u borbi za smanjenje gubitaka na mreži. Sledeće godine valjalo bi u većoj meri iskoristiti odlična iskustva „Elektrovojvodine“, posebno distribucije u Novom Sadu, kao i „Elektrosrbije“ iz Kraljeva. Osnovno je „sistemski“ prići ovom problemu, naročito na jugu i jugoistoku zemlje, gde beležimo najveće gubitke na mreži – pojašnjava dr Marković.
EPS je, podseća dr Marković, u stoprocentnom vlasništvu države, ali to ne predstavlja poseban hendikep, jer je akumulirano znanje u kompaniji značajnije od vlasničkih i upravljačkih prava.
– Primer koji autentično svedoči o presudnoj važnosti ljudskog faktora je proizvodnja na Kosovu i Metohiji. Naime, EPS je u 1998. godini na Kosovu i Metohiji proizveo 4,8 milijardi kilovat-časova električne energije. UNMIK je tek nakon 10 godina i ulaganja od čak 750 miliona evra uspeo da proizvede istu količinu energije. Tu je i ovogodišnji primer zalaganja rudara, koji su bez epohalnih ulaganja uspeli da proizvedu skoro 10 procenata više lignita. Tajna je u odgovarajućoj veštini i dobroj praksi, koja se zove menadžment ljudskih resursa, koju EPS godinama neguje – veli dr Marković.
On je posebno ponosan, jer je EPS ove godine bio inicijator da 23 inženjera, ekonomisti i drugi stručnjaci iz kompanije učestvuju na master studijama „Ekonomija i menadžment energetike“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On dodaje da će dalja edukacija stručnjaka EPS-a biti i sledećih godina deo redovne prakse kompanije. Osim obuke, dr Marković najavljuje i dalje kadrovsko jačanje i podmlađivanje kompanije kroz prijem novih 500 do 700 mladih, školovanih stručnjaka – inženjera, ekonomista, montera…
Međunarodne aktivnosti EPS-a odvijale su se tokom 2011. godine kroz saradnju sa velikim svetskim kompanijama, što će se nastaviti i sledećih godina. Trenutno su prisutne velike kompanije iz Austrije (u HE „Bajina Bašta“), Rusije (HE „Đerdap“), Nemačke („Đerdap“ i „Morava“), a kroz druge projekte i sa Italijanima i i Kinezima.
– Prilikom zaključivanja svih međunarodnih ugovora trudimo se da damo podršku domaćim proizvođačima, kako bi domaća privreda mogla kvalitetno da radi po projektima velikih svetskih kompanija. Tako se podiže njihova referentnost – kaže Marković. – Zajednički rad sa svetskim firmama omogućava i „kupovinu“ znanja i iskustva, što neka od naših preduzeća uspešno primenjuju u našoj kompaniji, ali i na svetskim tržištima. Tako smo u toku godine, kroz zajednički rad sa strancima radili remonte i revitalizacije na HE „Đerdap 1“ , ugradnjom 2.500 tona opreme, kao i drugog agregata na HE „Bajina Bašta“.
Predsednik Upravnog odbora EPS-a govorio je za naš list i o društvenoj odgovornosti kompanije.
– „Elektroprivreda Srbije“ je kompanija otvorenog srca i pomaže svima – zdravstvu, obrazovanju, nauci, umetnosti, sportu, svim verskim konfesijama… Posebno će u 2012. godini biti intenzivirana saradnja sa Srpskom akademijom nauke i umetnosti, jer smo svesni da ekonomski i demokratski napredak države umnogome zavisi i od uloge SANU u društvu. Pomagali smo izgradnju obdaništa u nerazvijenim opštinama. Učestvovali smo u svim široko vođenim humanitarnim akcijama, kao što je nabavka inkubatora i druge opreme za bebe. Prepoznali smo u sportu i uspesima sportista iskonsku snagu nacije i kroz donacije pomogli ostvarenja nekih od najznačajnijih sportskih pobeda. Odbojkaši su u raznim kategorijama, na 12 svetskih i evropskih takmičenja, „požnjeli“ 10 medalja – priča Marković o učešću kompanije u projektima važnim za širu društvenu zajednicu.
On najavljuje da će već u januaru, na početku olimpijske godine, biti potpisan protokol sa Olimpijskim komitetom Srbije i najznačajnijim sportskim savezima. Na samom isteku godine, dr Marković je ukazao na planove za sledeću godinu, ali i na one dugoročne.
– Planovi za 2012. godinu podrazumevaju da kroz revitalizaciju podignemo snagu više blokova u TE i da se pripremimo za zajedničke investicije sa stranim partnerima za izgradnju novog bloka u TENT-u i „Kostolcu“, uz proširenje kopova. U ovom sektoru imamo imperativ ulaganja, jer smo u toj oblasti dostigli nivo pouzdanosti i iskorišćenja energije najvećih evropskih kompanija! U hidrosektoru pripremamo se da sopstvenim sredstvima podignemo reverzibilnu HE „Bistricu“, snage četiri puta 170 megavata, i nastavljamo sa pripremom projekata za izgradnju HE „Đerdap 3“ i niza HE na gornjoj i srednjoj Drini i na reci Ibar, sa stranim partnerima. U toku 2011. završili smo malu HE sa dva agregata, ukupne snage oko jednog megavata na akumulaciji „Prvonek“ kod Vranja. Ovo iskustvo iskoristićemo na još 21 akumulaciji za snabdevanje vodom širom Srbije. Tokom sledeće godine pripremamo značajna ulaganja u infrastrukturu, kroz ugradnju oko 250.000 novih, pametnih brojila i mernih grupa, oko 100.000 betonskih stubova sa novom opremom i kvalitetnijim kablovima, kao i remont 56 trafo-stanica koje ćemo preuzeti od JP „Elektromreže Srbije“.
– Ulaganja će omogućiti veću sigurnost i veći prenos električne energije, uz manje gubitke. Sigurno je da su investicije u energetici ključ razvoja privrede Srbije – navodi dr Marković.
Krize su prolazne
Upitan da li nadolazak većeg talasa svetske krize, koji će prema procenama stručnjaka, zasigurno zapljusnuti ekonomije svih država, može da osujeti planove EPS-a pripremljene za sledeće godine, dr Marković daje optimistične prognoze.
– Istorija čovečanstva je istorija progresa i krize su samo prolazne etape. Kriza će nas naterati da prevedemo sistem u propulzivno stanje u kome će još više doći do izražaja akumulirano znanje, koje će uspešno upravljati kompanijom. To je tajna uspeha kompanije – zaključio je dr Marković.
Edukacija podiže vrednost kompanije
– U menadžmentu ljudskih resursa, u delu nematerijalnog nagrađivanja, jedna od osnovnih podela je na paternalistički ili autokratski i demokratski ili participativni princip upravljanja. Pristalica sam demokratskog modela upravljanja, u kome ljudi koji se bave rukovođenjem moraju u svojoj ličnosti da poseduju autoritet znanja, koji ne zaostaje za autoritetom funkcije koja mu je poverio vlasnik ili akcionar. Znanje morate sami da steknete. Zato pozivam sve zaposlene da se neprekidno obrazuju iz različitih oblasti, jer će time podići kvalitet sopstvenog života, ali i vrednost kompanije – naglašava dr Marković.
Izvor EPS magazin Kwh
