U Ministarstvu za prostorno planiranje, životnu sredinu i rudarstvo najavljuju da će država s 200 miliona dinara subvencionisati kredite za zamenu stolarije i izolaciju kuća i stanova, i to tako što će pokriti troškove bančinih kamata. Po najavama, zahtevi za podnošenje kredita moći će da se predaju već početkom decembra jer su u toku dogovori s bankama. Ukoliko vlasnici stanova i kuća pokažu interesovanje, iz Vlade najavljuju još para.
Kako se zaoštrava situacija i s količinom raspoloživih energenata, ali i s njihovom cenom, a kroz spoljne zidove i prozore se gubi i do 70 odsto energije, država je odlučila da novcem iz Fonda za zaštitu životne sredine pokrije kamate na bankarske kredite koje bi građani uzimali za zamenu prozora, vrata i izolaciju zidova. Procenjeno je da za taj posao treba po stanu ili kući od 2.000 do 4.000 evra, taman toliko koliko većini domaćinstava nedostaje.
Tako u nedostatku posla za građevinske radnike i posrtanje ukupne privrede, a posebno proizvođača građevinskog materijala i stolarije, te sve skupljih energenata za zagrevanje stanova i kuća, država nastavlja da neguje priču o neophodnosti rekonstrukcije stambenih objekata koja bi trebalo da reši sve ove probleme, na koju u Srbiji čeka oko 1,3 miliona stanova. Ukupna cena te „igranke„ procenjena je na oko pet milijardi evra, koje bi, uglavnom, trebalo da plate vlasnici stanova.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić objašnjava za Dnevnik da je ideja da uslovi kreditiranja budu takvi da prosečna mesečna rata ne bude veća od 50 evra. Koliko god da bi ova akcija pokrenula građevinski i industrijski sektor, pitanje je koliko vlasnici stanova u vreme teške ekonomske krize, kada mnogi jedva preživljavaju, duguju za režije, traže reprogram zaostalih dugova, gube posao… imaju ekonomske snage za mesečnu ratu i od „samo” 50 evra. Iako se svi slažu u tome da je ideja dobra, smatraju da je slaba korist od ponude jer ako država ne može da reši problem zaposlenja, gde će nezaposleni i osiromašeni građani.
A da oronulim zgradama novi prozori trebaju – trebaju, baš kao i nova krovišta, instalacije, beskućnicima stanovi, nezaposlenima posao, gladnima obrok, smrznutima ogrev… Mnogi kažu da će oni građani koji su u mogućnosti da adaptiraju stan, uraditi to i bez pomoći države. Zato bi bilo dobro da se razrade kriterijumi za ove subvencije (kao što su za kupovinu stanova) da se pare ne bi potrošile na one najbrže, koji su i najimućniji.
