Druga rumunska aukcija za ugovore za razliku (CfD) dodatno je učvrstila poziciju solarne energije kao glavnog pokretača razvoja novih kapaciteta iz obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi. U najnovijem krugu dodeljeno je 1.488 MW kroz 26 fotonaponskih projekata, čime je rumunsko tržište napravilo još jedan korak od fragmentisanog razvoja projekata izloženih tržišnim cenama ka velikim postrojenjima sa predvidljivijim dugoročnim prihodima.
Najznačajniji projekat je Dama Solar, koji kompanija Rezolv Energy planira da razvije u zapadnoj Rumuniji. Sa približno 1,04 GW planirane snage, projekat je među najvećim solarnim projektima koji se trenutno razvijaju u regionu. Prema rezultatima aukcije, 211 MW dobilo je podršku kroz CfD po udarnoj ceni od 65,17 evra/MWh, čime su investitori i kreditori dobili jasniju referentnu vrednost prihoda potrebnu za finansiranje velikih solarnih projekata u Rumuniji.
Rumunski CfD mehanizam je osmišljen tako da projektima pruži zaštitu u periodima niskih veleprodajnih cena električne energije, uz obavezu vraćanja dela prihoda kada tržišne cene premaše ugovoreni nivo. Takva struktura smanjuje izloženost volatilnosti veleprodajnog tržišta i može poboljšati uslove finansiranja. Druga aukcija je, uz to, uvela gornju granicu od 73 evra/MWh za solarne projekte, čime je pojačana cenovna disciplina i podstaknuta konkurencija među investitorima.
Rezultati aukcije takođe ukazuju na različitu dinamiku razvoja solarne energije i energije vetra. Dodeljeno je više od 2,75 GW kombinovanih kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali raspoloživa kvota za vetroelektrane nije u potpunosti iskorišćena. Solarni projekti uglavnom imaju prednost zahvaljujući kraćim rokovima izgradnje, razvijenim lancima snabdevanja i manjem broju ograničenja povezanih sa izborom lokacije, što fotonaponskim projektima daje jasnu prednost na tržištu koje želi brzo da poveća proizvodne kapacitete.
Međutim, ubrzani razvoj solarne energije u Rumuniji istovremeno otvara novi problem za šire regionalno tržište električne energije. U Jugoistočnoj Evropi sve veća proizvodnja iz fotonaponskih elektrana gura dnevne cene električne energije ka nuli, dok cene nakon zalaska sunca mogu naglo da porastu kada solarna proizvodnja nestane. Dana 19. jula 2026. godine, rumunske cene na tržištu za dan unapred navodno su pale na svega 0,02 evra/MWh tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje, da bi kasnije tokom dana porasle na 154,13 evra/MWh. Slična kretanja zabeležena su i u Bugarskoj i Grčkoj, što jasno pokazuje sve veći jaz između obilne proizvodnje tokom sredine dana i večernje potražnje.
Za proizvođače solarne energije, ovakav obrazac može smanjiti capture price, odnosno prosečnu tržišnu vrednost električne energije u satima kada elektrana zaista proizvodi. Iako CfD ugovori mogu obezbediti zaštitu prihoda za podržane projekte, komercijalni projekti i postrojenja čiji ugovori vremenom isteknu biće sve više izloženi kanibalizaciji cena. Rizik od ograničavanja proizvodnje, odnosno curtailmenta, takođe može rasti ukoliko prenosni kapaciteti, fleksibilna potrošnja i sistemi za skladištenje energije ne budu pratili rast solarnih kapaciteta.
Zbog toga će sledeća faza razvoja solarne energije u Rumuniji manje zavisiti od broja instaliranih megavata, a više od toga koliko efikasno elektroenergetski sistem može da integriše novu proizvodnju. Baterijski sistemi mogu prebaciti višak solarne energije u večernje sate, dok industrijski potrošači mogu prilagoditi potrošnju periodima niskih cena električne energije. Jače prekogranične interkonekcije mogu omogućiti izvoz viškova, dok hibridni solarno-vetro projekti mogu obezbediti uravnoteženiji profil proizvodnje.
Regionalne posledice su značajne. Relativno veliko i sve likvidnije rumunsko tržište električne energije moglo bi postati važan izvor konkurentno povoljne obnovljive energije za susedne zemlje. Prekogranični korporativni ugovori o otkupu električne energije (PPA) mogli bi dodatno proširiti tržište za rumunsku solarnu proizvodnju. Istovremeno, projekti poput Dama Solar, sa približno 1,04 GW planirane snage, dodatno će opteretiti prenosnu mrežu i potencijalno uticati na formiranje cena na tržištima od Mađarske i Bugarske do Srbije i Moldavije.
Druga rumunska CfD aukcija pokazala je da se solarni projekti mogu ugovarati u velikom obimu i po konkurentnim cenama. Složeniji izazov sada je očuvanje vrednosti električne energije koju će ti projekti proizvoditi. Kako se aukcijski krugovi približavaju obimu od 1,5 GW, Rumuniji i širem SEE regionu biće sve više potrebni sistemi za skladištenje energije, fleksibilna potrošnja, snažnija elektroenergetska mreža i veći kapaciteti za prekograničnu trgovinu kako bi se sprečilo da nagli rast solarne proizvodnje tokom sredine dana postane izvor nestabilnosti na tržištu umesto jednog od ključnih elemenata energetske tranzicije.
