Evropska banka za obnovu i razvoj trebalo bi da 22. jula razmatra senior obezbeđeni projektno-finansijski kredit u iznosu do 30 miliona evra za veliko proširenje hibridnog kompleksa obnovljivih izvora Tenevo u jugoistočnoj Bugarskoj.
Finansiranje bi podržalo baterijski sistem kapaciteta 246 MW/512,5 MWh, koji razvija kompanija Tenevo Solar Technologies. Nova instalacija sa trajanjem od dva sata biće izgrađena uz operativnu solarnu elektranu kapaciteta 242 MWp i postojeću bateriju od 65 MW/260 MWh.
Završetkom projekta kompleks bi imao ukupni kapacitet skladištenja od 311 MW/772,5 MWh, što odgovara približno 2,5 sata pražnjenja punom snagom kroz ceo objedinjeni baterijski portfolio. Projekat podržavaju Eurowind Energy i Renalfa IPP, kompanija povezana sa grupacijom Renalfa Solarpro i infrastrukturnim investitorom RGREEN INVEST.
Predloženi kredit odgovara iznosu od približno 58.500 evra po MWh nove skladišne kapacitete. Taj iznos ne predstavlja referentnu vrednost za troškove izgradnje, jer se očekuje da će finansiranje EBRD-a pokriti samo deo ukupnih kapitalnih potreba, dok kompletna vrednost projekta nije objavljena. Ipak, on pokazuje da komercijalni baterijski portfoliji velikih razmera sve više prelaze u domen konvencionalnog obezbeđenog kreditiranja, umesto da se oslanjaju isključivo na kapital sponzora i grantove.
Model zajedničke lokacije donosi nekoliko prednosti. Baterija može da koristi postojeće zemljište solarne elektrane, trafostanicu, priključak na mrežu i operativnu platformu, dok se puni tokom perioda proizvodnje niže vrednosti i štiti elektranu od ograničavanja proizvodnje i pada ostvarene cene. Četvoročasovno trajanje postojeće baterije dopunjuje kraću novu fazu, dajući operateru veću fleksibilnost između usluga balansiranja velike snage i dugotrajnijeg premeštanja energije.
Struktura prihoda ostaje ključni kreditni izazov. Nije objavljen fiksni tolling ugovor, garantovana naknada za raspoloživost niti prihod baterije podržan PPA ugovorom. Servisiranje duga će stoga zavisiti od kombinacije veleprodajne arbitraže, tržišta balansiranja, pomoćnih usluga i izbegavanja ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora. Kako nove baterije u Bugarskoj budu ulazile u rad, prihodi od pojedinačnih proizvoda za balansiranje mogli bi da se smanje, čak i dok širi rasponi između podnevnih i večernjih cena ostanu komercijalno atraktivni.
Odluka EBRD-a još uvek nije doneta, a prva tranša finansiranja zavisila bi od ažurirane dokumentacije u oblasti zaštite životne sredine i socijalnih pitanja. Odobrenje bi ipak predstavljalo još jedan korak ka pozicioniranju Bugarske kao najaktivnijeg tržišta za finansiranje velikih baterijskih sistema u jugoistočnoj Evropi.
