Baterijski sistemi za skladištenje energije postaju jedna od najjasnije definisanih investicionih tema na tržištu električne energije jugoistočne Evrope. Dvadeset prva nedelja 2026. godine pokazala je zašto: regionalna proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 8,1%, proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 5%, neto uvoz električne energije pao je za 34,6%, a više tržišta zabeležilo je značajan pad cena. Ovakva kombinacija pokazuje da fleksibilnost sistema više nije samo tehnički dodatak elektroenergetskoj infrastrukturi, već postaje jedan od ključnih izvora tržišne vrednosti.
Najsnažniji signal stigao je upravo iz kretanja cena električne energije. Prosečna nedeljna cena u Srbiji pala je za 16,7%, na 81,24 €/MWh, dok su i Rumunija i Mađarska zabeležile značajne cenovne korekcije. Istovremeno, Italija je ostala tržište sa visokim cenama od 116,31 €/MWh, čime su regionalne cenovne razlike ostale izražene.
Upravo takvo tržišno okruženje značajno poboljšava ekonomiku baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS). Periodi intenzivne solarne proizvodnje sve više obaraju dnevne cene električne energije, dok večernji vršni sati i dalje zahtevaju angažovanje fleksibilnih proizvodnih kapaciteta. Sistemi za skladištenje energije ostvaruju vrednost upravo iskorišćavanjem te razlike – pune se kada solarna proizvodnja obara cene, a prazne kada se tržište suočava sa rastom potražnje i višim cenama.
Za Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku ovo predstavlja značajnu promenu u proceni finansijske održivosti projekata. Samostalni solarni projekti suočavaju se sa rastućim rizikom solarne kanibalizacije, dok kombinovani portfelji koji objedinjuju solarne elektrane i skladištenje energije mogu očuvati kvalitet i stabilnost prihoda. Fokus se postepeno pomera sa same količine proizvedene energije na mogućnost upravljanja trenutkom njene isporuke tržištu.
Regionalni elektroenergetski sistem već pokazuje znake ove tranzicije. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije dostigla je 3,75 TWh, dok je proizvodnja iz hidroelektrana ostala relativno stabilna na 3,95 TWh, a proizvodnja iz termoelektrana pala na 3,84 TWh. Drugim rečima, zajednička proizvodnja iz obnovljivih izvora i hidroelektrana premašila je proizvodnju iz termoelektrana, smanjujući potrebu za uvozom električne energije i slabeći uticaj konvencionalnih elektrana na formiranje granične tržišne cene.
Takvo okruženje stvara više različitih izvora prihoda za sisteme skladištenja energije:
- tržišnu arbitražu između niskih i visokih cena,
- smanjenje troškova neuravnoteženosti sistema,
- ublažavanje ograničenja proizvodnje iz obnovljivih izvora,
- pružanje pomoćnih sistemskih usluga,
- podršku stabilnosti elektroenergetske mreže,
- povećanje pouzdanosti isporuke energije u okviru PPA ugovora.
Najuspešniji projekti neće se oslanjati na samo jedan izvor prihoda. Njihova konkurentnost zasnivaće se na kombinovanju više usluga kroz tržišne, ugovorene i sistemske mehanizme.
Investicioni potencijal je najveći tamo gde se preklapaju tri ključna uslova: visoka penetracija solarne energije, ograničenja na prenosnoj mreži i oporavak cena tokom večernjih sati. Jugoistočna Evropa sve više ispunjava sva tri kriterijuma. Zbog toga će baterijski sistemi postajati posebno značajni u blizini velikih solarnih zona, industrijskih centara potrošnje, međunarodnih interkonekcija i područja sa slabije razvijenom mrežnom infrastrukturom.
Trajna cenovna premija Italije dodatno jača investicionu logiku skladištenja energije. Ukoliko baterijski sistemi na Balkanu omoguće premeštanje proizvodnje iz obnovljivih izvora u periode sa višim cenama i povoljnijim izvoznim mogućnostima, oni mogu podržati profitabilne strategije izvoza električne energije. Bez skladištenja, proizvođači solarne energije ostaju izloženi niskim tržišnim cenama upravo u satima kada najveći broj solarnih elektrana proizvodi energiju.
Za finansijske institucije i kreditore, razvoj BESS projekata menja tradicionalni okvir procene rizika. Projekat obnovljivih izvora energije više se ne može ocenjivati samo na osnovu instalisane snage, očekivane proizvodnje i prosečne tržišne cene električne energije. Potrebno je analizirati i ostvarene satne cene, verovatnoću ograničenja proizvodnje, uslove priključenja na mrežu, degradaciju baterijskih sistema, strategiju cikliranja, pristup tržištima balansiranja i strukturu ugovora o otkupu energije.
Dodatni značaj donosi i mehanizam CBAM. Industrijski potrošači u Srbiji i širem regionu sve više će imati potrebu za dokazivom električnom energijom sa niskim emisijama ugljenika. Sistemi za skladištenje mogu pomoći da se proizvodnja iz obnovljivih izvora pretvori u stabilnije i pouzdanije profile isporuke, čime se povećava komercijalna vrednost zelenih PPA ugovora za kompanije koje izvoze na tržište Evropske unije.
Dvadeset prva nedelja zato ukazuje na veoma jasan pravac razvoja tržišta. Jugoistočna Evropa postepeno prelazi iz faze intenzivne izgradnje proizvodnih kapaciteta u fazu ulaganja u fleksibilnost elektroenergetskog sistema. Solarna energija će nastaviti da raste, ali će najvredniji i finansijski najodrživiji projekti biti oni koji mogu da kontrolišu vreme isporuke energije, smanje izloženost neuravnoteženosti sistema i ostvare dodatnu vrednost kroz upravljanje tržišnom volatilnošću, a ne samo kroz proizvodnju električne energije u periodima najjačeg sunčevog zračenja.
