Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora širom Jugoistočne Evrope značajno je porasla tokom kalendarske nedelje 13, ali struktura tog rasta pokazuje sistem koji se i dalje suočava sa intermitentnošću i neujednačenom raspodelom resursa.
Ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 12,2% na 3.914,7 GWh, pri čemu je solarna energija dala dominantan doprinos. Proizvodnja iz solara skočila je za 27,7%, što odražava duže dnevno svetlo i povoljnije sezonske uslove. Ovaj rast imao je vidljiv uticaj na dnevne cene električne energije, naročito na tržištima sa većim udelom solarnih kapaciteta.
Proizvodnja iz vetra, nasuprot tome, porasla je svega 4,1%, što naglašava kontinuiranu varijabilnost vetroresursa u regionu. Na pojedinim tržištima slabiji vetrovi ograničili su ukupni uticaj rasta obnovljivih izvora na balans sistema.
Italija je zabeležila najizraženiji rast, sa povećanjem ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora od 205,1%, zahvaljujući snažnom učinku i vetra i solara. Ovaj skok imao je ključnu ulogu u smanjenju zavisnosti od termoelektrana tokom nedelje, iako zemlja i dalje ostaje strukturno zavisna od uvoza.
Mađarska i Srbija takođe su zabeležile značajan rast, iako sa nižih početnih nivoa. U Mađarskoj je proizvodnja naglo porasla usled skoka solarne energije, dok je u Srbiji proizvodnja iz obnovljivih izvora udvostručena, pre svega zahvaljujući vetru.
Ipak, regionalna slika ostaje izrazito neujednačena. Rumunija i Turska zabeležile su pad proizvodnje iz obnovljivih izvora, uglavnom zbog slabijih vetrova. Grčka je takođe imala neto smanjenje proizvodnje, jer je značajan pad u vetroenergiji nadmašio rast iz solara.
Podaci ukazuju na ključni izazov za SEE tržišta: iako se kapaciteti iz obnovljivih izvora šire, njihov doprinos stabilnosti sistema ostaje nedosledan. Solarna energija obezbeđuje predvidivu proizvodnju tokom dana, ali varijabilnost vetra i dalje unosi neizvesnost u balans ponude i potražnje.
Ova dinamika ima važne implikacije za formiranje cena. Tokom perioda snažne solarne proizvodnje, dnevne cene mogu oslabiti, ali nedostatak stabilne proizvodnje iz vetra ograničava trajanje i intenzitet tog efekta. Kao rezultat, večernji pikovi cena ostaju povišeni, posebno kada gasne elektrane određuju marginalnu cenu.
Rastuća uloga solarne energije dodatno naglašava značaj fleksibilnih resursa, uključujući baterijska skladišta i mehanizme upravljanja potražnjom. Kako udeo solara raste, očekuje se širenje intraday cenovnih raspona, što otvara prostor za arbitražu, ali i povećava kompleksnost sistema.
