Crnogorska državna elektroenergetska kompanija EPCG završila je većinu radova na drugom od ukupno tri temelja za turbine na projektu vetroelektrane Gvozd 2, snage 21 MW, čime se izgradnja proširenja vrednog gotovo 26 miliona evra približava narednoj fazi.
Očekuje se da će projekat na platou Krnovo nakon puštanja u rad proizvoditi oko 63 GWh električne energije godišnje, čime će se domaćoj proizvodnji iz energije vetra dodati novi kapacitet u sistemu čije potrebe za uvozom mogu naglo porasti tokom perioda nepovoljnih hidroloških uslova.
Gvozd 2 razvija se u saradnji sa proizvođačem turbina Nordex i predstavlja nastavak prve faze kompleksa vetroelektrane Gvozd.
Po završetku proširenja, očekuje se da će ukupni kapacitet lokacije dostići 75,6 MW, uz godišnju proizvodnju veću od 200 GWh.
Proširenje se finansira uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Najnovija faza izgradnje temelja značajna je jer je razvojni portfelj projekata obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori znatno veći od obima projekata koji su do sada stigli do fizičke izgradnje.
Solarni, vetroenergetski i projekti skladištenja energije brzo su se umnožili, ali pristup elektroenergetskoj mreži, izdavanje dozvola, finansiranje i sama izgradnja ostaju ključne tačke na kojima se rizik razvoja sve više koncentriše.
Gvozd 2 je već prevazišao ranije faze razvoja.
Njegova dodatna proizvodnja takođe će doprineti diverzifikaciji portfolija EPCG-a, koji je i dalje u velikoj meri zavisan od hidroenergije.
Takva zavisnost omogućava Crnoj Gori relativno niskougljenični elektroenergetski sistem tokom povoljnih hidroloških godina, ali istovremeno izlaže prihode i potrebe za uvozom količini padavina i nivou akumulacija.
Energija vetra obezbeđuje drugačiji profil proizvodnje i može smanjiti ovu izloženost, iako sa sobom donosi sopstvenu promenljivost.
Vrednost projekta Gvozd 2 zato neće zavisiti samo od godišnje proizvodnje, već i od toga kada će ta električna energija biti dostupna.
Energija vetra može biti posebno značajna kada se proizvodnja poklapa sa periodima slabe solarne proizvodnje ili visokih regionalnih cena električne energije.
Crna Gora takođe raspolaže značajnom hidroenergetskom fleksibilnošću, što omogućava da akumulacije efikasnije dopunjuju promenljivu proizvodnju iz vetra nego u sistemima kojima dominiraju nefleksibilni proizvodni kapaciteti.
To stvara potencijalnu vrednost portfolija koja prevazilazi samu proizvodnju pojedinačnog projekta.
Proširenje dolazi u trenutku kada EPCG razvija znatno širi investicioni portfelj u oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući solarne projekte i dodatne kapacitete vetroelektrana.
Crna Gora je takođe sve više povezana sa regionalnim tržišnim uslovima putem domaće elektroenergetske mreže i podmorskog elektroenergetskog interkonektora sa Italijom.
Svaki dodatni megavat konkurentne domaće proizvodnje stoga ima implikacije i za sigurnost snabdevanja i za trgovinu električnom energijom.
Gvozd 2 ostaje relativno mali projekat u poređenju sa višestomegavatnim, odnosno višestotinemegavatnim projektima obnovljive energije koji su predloženi širom jugoistočne Evrope.
Međutim, njegov značaj je drugačiji.
Sa kapacitetom od 21 MW, projekat predstavlja kapacitet koji zaista ulazi u fazu izgradnje, umesto da ostane samo deo razvojnog portfolija.
Za elektroenergetski bilans Crne Gore, završetak ovakvih projekata postaje sve važniji od najavljivanja novih.
