Srpska državna elektroenergetska kompanija EPS otvorila je formalni kanal za akviziciju ili partnerstvo na privatnim projektima iz obnovljivih izvora energije snage najmanje 50 MW, stvarajući potencijalni izlaz za developere u trenutku kada pristup elektroenergetskoj mreži i finansiranje postaju glavna ograničenja za izgradnju novih kapaciteta.
Javni poziv obuhvata solarne, vetroelektrane i hibridne projekte priključene na prenosnu mrežu.
Projekti koji uključuju baterijska skladišta dobiće dodatne bodove prilikom ocenjivanja, iako baterije nisu obavezne za učešće u procesu.
EPS može odabrati kvalifikovane projekte za akviziciju kroz konkurentski postupak, čime privatnim investitorima otvara mogućnost da projekte u dovoljno razvijenoj fazi ponude državnoj elektroenergetskoj kompaniji.
Kompanija je istovremeno otvorila poseban model saradnje za projekte koji obuhvataju biomasu, proizvodnju energije iz otpada, biogas, deponijski gas i zeleni vodonik.
U okviru tog modela, EPS može ponuditi infrastrukturu i lokacije bivših termoenergetskih postrojenja za zajednički razvoj novih projekata.
Ovaj potez predstavlja promenu u pristupu EPS-a razvoju obnovljivih kapaciteta u Srbiji.
EPS se istorijski uglavnom fokusirao na razvoj i puštanje u rad sopstvenih proizvodnih kapaciteta. Uloga kupca ili strateškog partnera kompaniji sada daje dodatni način da brže proširi svoj portfolio obnovljivih izvora.
To bi moglo biti posebno značajno za veliki broj privatno razvijanih projekata u Srbiji.
Mnogi od tih projekata već imaju obezbeđeno zemljište, dozvole ili završene studije priključenja na mrežu, ali se i dalje suočavaju sa izazovima u vezi sa finansiranjem, izgradnjom i plasmanom proizvedene električne energije na tržište.
Proces akvizicije koji vodi EPS mogao bi developerima da pruži pouzdanog kupca kada projekti dostignu dovoljno zrelu fazu razvoja.
Za EPS, kupovina naprednijih projekata može skratiti rokove razvoja i smanjiti deo rizika povezanih sa početnim fazama pribavljanja dozvola i pripreme projekata.
Strategija takođe omogućava elektroprivredi da bira projekte na osnovu lokacije, priključka na mrežu, tehnologije i očekivanog profila proizvodnje, umesto da svaku investiciju započinje od nule.
Posebno je značajno dodatno bodovanje projekata sa baterijskim skladištenjem.
Srbija povećava kapacitete solarnih elektrana i vetroelektrana, dok regionalno tržište električne energije sve češće beleži veoma niske cene tokom podnevnih sati sa visokom proizvodnjom iz obnovljivih izvora i znatno više cene u večernjim satima.
Projekat sa skladištenjem može prebaciti deo proizvodnje u sate sa većom tržišnom vrednošću i istovremeno smanjiti rizik od odstupanja između planirane i ostvarene proizvodnje.
Zbog toga bi hibridni projekti mogli biti privlačniji EPS-u od samostalnih proizvodnih postrojenja, čak i kada zahtevaju veća početna ulaganja.
EPS takođe raspolaže prednostima portfolija koje manjim developerima uglavnom nisu dostupne.
Kompanija može kombinovati proizvodnju iz obnovljivih izvora sa hidroelektranama, termoelektranama, aktivnostima na veleprodajnom tržištu i velikom domaćom bazom snabdevanja, što joj daje veću fleksibilnost u upravljanju promenljivom proizvodnjom iz vetra i sunca.
Javni poziv bi mogao da utiče i na šire tržište razvoja obnovljivih projekata u Srbiji.
Nezavisni developeri koji su ranije računali na prodaju projekata međunarodnim infrastrukturnim fondovima ili stranim energetskim kompanijama sada bi mogli da imaju domaćeg strateškog kupca.
To bi moglo povećati konkurenciju za projekte koji su već dostigli naprednu fazu razvoja.
Glavno pitanje biće, međutim, vrednovanje projekata.
Developeri će nastojati da u cenu uključe vrednost dosadašnjeg razvoja, dozvola, priključka na mrežu i budućeg potencijala prihoda, dok će EPS morati da vodi računa da ne plati previše za projekte izložene riziku pada tržišnih cena električne energije i problemima sa priključenjem.
Program takođe otvara pitanje koliko brzo EPS može preći od početne procene projekata do konkretnih akvizicija i realizacije investicija.
Ukoliko akvizicije postanu redovna, a ne izuzetna praksa, Srbija bi mogla da razvije likvidnije sekundarno tržište obnovljivih energetskih projekata.
To bi predstavljalo značajnu promenu u domaćem ciklusu energetskih investicija.
Ključna poruka je da se EPS više ne oslanja isključivo na greenfield razvoj.
Kompanija se sve više pozicionira kao kupac, konsolidator i strateški partner na srpskom tržištu obnovljive energije.
