Grupacija CEE Bankwatch pobunila se protiv nacrta energetske strategije Evropske unije za zemlje Zapadnog Balkana, među koje spada i Hrvatska jer smatra da EU strategija za taj prostor zagovara neodrživu energetsku budućnost zasnovanu na potrošnji nuklearne energije i ugljenika
Među zemlje Zapadnog Balkana uz Hrvatsku pripadaju BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Moldavija, Kosovo i Ukrajina.
Za te zemlje zacrtano je da instaliraju najmanje 45% energetskih kapaciteta zasnovanih na izgaranju lignita. U Strategiji koja tek treba biti usvojena a obuhvata period 2012-2020/2021 računa se na 13,23 GW novih kapaciteta, što je porast od 64% u odnosu na 2009. godinu. Takav plan, upozorava Bankwatch daleko je iznad potreba za energijom te regije i zaista će obeshrabriti zemlje koje aspiriraju na članstvo u EU da se okrenu proizvodnji energije uz smanjenje udela CO2, što je EU cilj do 2050. Takoreći, sva tri razvojna scenarija koje spominje strategija podrazumevaju rast emisija CO2 u toj regiji najmanje do 2030.Nadalje, Bankwatch konstantuje da Strategija podupire razvoj energetske infrastrukture koja će podupreti izvoz energije u susedne države članice EU, kojima nedostaje energije.
Primera radi , ENTS-o u svojim desetogodišnjim planovima planira izgradnju čak 4 interkonekcije za prenos električne energije ispod Jadranskog mora u Italiju, što bi moglo pomoći toj zemlji da ostvari svoje ciljeve o proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
Istovremeno , ciljevi za energetsku učinkovitost u regiji su postavljeni vrlo nisko, kao i oni koji se tiču udela OIE. CEE Bankwatch pokriva središnju i istočnu Evropu gde nadzire aktivnosti međunarodnih financijskih institucija.Protiv strategije pobunile su se i nevladine udruženja iz zemalja na koje se strategija odnosi, a iz Hrvatske ministru Čačiću obratila se Zelena akcija. Oni navode da javna rasprava gotovo nije ni postojala, niti je javnosti ponuđen ikakav predlog za komentarisanje.
Uprkos ogromnim gubicima u distribuciji energije od 20 do čak 30% ukupne potrošnje u pojedinim zemljama taj dokument posve zanemaruje, niti ga obrađuje.Smanjenjem gubitaka na manje od 10%, koliki je prosek EU znatno bi se smanjila potreba za gradnjom tolikog broja novih energetskih kapaciteta, pa se zeleni čude zašto strategija to ne obradi. “Kriterijumi za odabir prioritetnih energetskih projekata stavljaju u fokus prekogranične projekte čime u neravnopravan položaj dovode projekte energetske učinkovitosti kao i obnovljive izvore energije.
Problematično je i da strategija zanemaruje dokument EK “Plan za kompetitivnu privredu s niskim emsijama CO2, koji predviđa smanjenje emisija u sektoru proizvodnje električne energije do 2050. godine. To ima velik uticaj na energetske sektore svih država članica EU, ili će to uskoro postati, pa je problematično da Strategija o tome ne vodi računa”, stoji u pismu koje je Čačiću poslala Zelena akcija. Protiv takve strategije pobunili su se NGO-i i nekolicina članova EU parlamenta iz Grčke, Slovačke, Slovenije i Nemačke, koji smatraju da EU nije dala dovoljno prostora za izmenu nacrta strategije.
Izvor Energetikainfo
