Tokom sredine decembra 2025. cene prirodnog gasa u Evropi nastavile su silazni trend, približavajući se oko 27 €/MWh, na nivoe koji nisu zabeleženi od početka 2024. godine. Uprkos manjim dnevnim skokovima, ovo predstavlja pad od 10,10% u poslednjem mesecu, smanjenje od 33,46% u poređenju sa decembrom 2024. i godišnji pad od oko 45%. Zanimljivo je da su cene pale više od 90% u odnosu na rekordne vrednosti tokom energetske krize 2022. godine.
TTF gasni fjučersi za isporuku u januaru 2026. na ICE tržištu trgovali su niže tokom druge nedelje decembra u odnosu na 49. nedelju 2025, zadržavajući se oko 27 €/MWh. U sredu, 10. decembra, cene su pale za -3,2% u odnosu na prethodni dan, dostigavši najnižu nedeljnu cenu zatvaranja od 26,602 €/MWh, što je -5,7% ispod nivoa prethodne srede. Cene su potom blago porasle, dostigavši nedeljni maksimum od 27,684 €/MWh u petak, 12. decembra, što je povećanje od 3,3% u odnosu na prethodni dan i 1,5% više u odnosu na prethodni petak. Prosečna nedeljna cena zatvaranja iznosila je 27,0902 €/MWh, što je -2,4% ispod nivoa 49. nedelje.
Osnovni faktori tržišta podržali su ovaj trend. Rekordni američki izvoz LNG-a, u kombinaciji sa stabilnim snabdevanjem iz Norveške, pomogli su da se nadoknade smanjene isporuke iz Rusije. Američke isporuke činile su oko 56% evropskog LNG uvoza u 2025. godini, uz podršku relativno slabog tražnja iz Azije. Istovremeno, pregovori posredovani od strane SAD-a između Ukrajine i Rusije podigli su nade za okončanje trogodišnjeg sukoba, potencijalno otvarajući put za ublažavanje sankcija EU na rusku energiju. Toplije temperature od prosečnih takođe su smanjile potrebu za grejanjem, iako je zaliha gasa u EU bila 72% puna na dan 7. decembra, ispod cilja Evropske komisije od 90%.
Planovi EU da do 2027. godine postepeno ukine uvoz ruskog gasa stvaraju tenzije među državama članicama, s različitim posledicama u zavisnosti od zavisnosti od gasa i pristupa LNG-u. Mađarska i Slovačka, koje se u velikoj meri oslanjaju na gasovode i nemaju izlaz na more, razmatrale su pravne izazove, jer nemaju jednostavan pristup LNG uvozu. Ostale zemlje sa visokom zavisnošću od gasa uključuju Italiju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajinu, Mađarsku i Holandiju, pri čemu Italija u 2024. godini obezbeđuje 38% svoje energije iz prirodnog gasa. Ukupno, šest velikih evropskih zemalja zavisi od gasa za 30% ili više ukupne energetske potrošnje, što opravdava otpor prema merama koje ugrožavaju proizvodnju električne energije i industrijsku aktivnost. Prema podacima Eurostata, prirodni gas je u 2023. godini činio 21% bruto domaće potrošnje energije u EU.
Geografski položaj dodatno komplikuje pristup LNG-u. Među deset evropskih zemalja sa najvećom zavisnošću od gasa, devet ima direktan pristup lukama za LNG uvoz, dok Mađarska, kao potpuno kopnena zemlja, ne može da izgradi LNG terminal. Slovačka se suočava sa sličnim ograničenjima, što objašnjava njihovo protivljenje planu EU o ukidanju ruskog gasa.
Da bi Evropa u potpunosti zamenila ruske snabdevanje gasovodom, region mora ostati značajan uvoznik LNG-a. Do sada u 2025. godini, evropski uvoz LNG-a premašio je 284 milijarde kubnih metara (bcm), što je rekord i predstavlja porast od 23% u odnosu na ukupni uvoz 2024. godine, prema podacima Kpler-a.
