U drugoj nedelji 2026., cene gasa na TTF tržištu u Evropi pokazale su umerenu intradnevnu volatilnost, sa najvišom cenom zabeleženom 7. januara, dok su se generalno kretale oko €28/MWh. Februarske fjučerse na ICE tržištu kretale su se između −3,7% i +2,5%, sa nedeljnom prosečnom cenom od €28,06/MWh, što je blago ispod nivoa iz prethodne nedelje (−0,7%).
Nedelju je otvorila oštra korekcija u ponedeljak, 5. januara, kada je cena pala −5,5% u odnosu na poslednju sesiju prve nedelje, dostigavši najnižu nedeljnu cenu od €27,399/MWh, što je −3,2% ispod nivoa zabeleženog 29. decembra. Tokom narednih dana cene su beležile rast, dostižući vrhunac u sredu, 7. januara, sa €28,778/MWh, što predstavlja dnevni porast od 2,5% i 2,2% iznad cene od srede, 31. decembra.
Početkom januara 2026. zabeležene su neuobičajeno niske temperature u severozapadnoj i centralnoj Evropi, što je izazvalo porast potrošnje gasa za grejanje. Hladni talasi ubrzali su povlačenja iz skladišta, pri čemu su gasni inventari u EU pali na oko 54,9%, značajno ispod prošlogodišnjih 66,9% u istom periodu.
Geopolitičke tenzije dodatno su povećale pritisak. Pojavili su se izveštaji da SAD razmatraju vojne i sajber akcije protiv Irana, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnih poremećaja u globalnom LNG snabdevanju. Ovi rizici posebno pogađaju Evropu, koja je postala sve zavisnija od LNG-a nakon značajnog smanjenja ruskih gasovodnih isporuka. U 2025. godini uvoz LNG-a u EU je premašio gasovodne isporuke po prvi put, ističući rastuću izloženost Evrope globalnim šokovima snabdevanja.
Sredinom januara, jednomesečni TTF fjučers trgovao se po ceni od €32,320/MWh. U međuvremenu, ruski terminal Yamal LNG izvezao je €7,2 milijarde ($8,4 milijarde) LNG-a za Evropu u 2025., prema izveštaju nemačke organizacije Urgewald objavljenom 8. januara 2026. Izveštaj dolazi nakon što su zemlje EU u decembru 2025. dogovorile zabranu ruskog gasa od 1. januara 2028., dok će uvoz LNG-a biti zabranjen od početka 2027.
Uprkos predstojećoj zabrani, EU ostaje najveći uvoznik ruskog LNG-a, pri čemu Yamal LNG čini gotovo 15% ukupnog uvoza LNG-a u EU, navodi Urgewald pozivajući se na podatke Kpler. Najveći evropski primalac bila je Francuska, koja je primila 87 tankera sa ukupno 6,3 miliona tona (Mt) – 41,7% svih isporuka Yamal LNG-a za Evropu. Kompanija TotalEnergies, vlasnik 20% Yamal LNG-a, kupuje 4 Mt godišnje i ima ugovore do 2041.
Yamal LNG zavisi od pristupa EU lukama i specijalizovanim Arc7 LNG tankerima sa ledenim razbijačem, izgrađenim za arktičke uslove. Bez pristupa lukama EU, isporuke bi zahtevale znatno duža putovanja do Azije. U 2025. godini, 58 brodova isporučilo je 4,2 Mt LNG-a u Belgiju, dok je 51 brod stigao u Kinu, dostavljajući 3,6 Mt. Francuski terminali Dunkerque i Montoir primili su ukupno 6,3 Mt preko 87 isporuka, potvrđujući Francusku kao najvećeg evropskog uvoznika Yamal LNG-a.
Logistika transporta dominiraju dve evropske kompanije. Seapeak (UK, u vlasništvu Stonepeak) prevezao je 37,3% Yamal LNG-a, dok je grčka kompanija Dynagas prevezla 34,3%. Od 14 specijalizovanih Arc7 tankera sa ledenim razbijačem, 11 pripada Seapeak-u i Dynagas-u, omogućavajući efikasne arktičke rotacije i brzu logistiku za snabdevanje evropskog tržišta.
