Kopneni vetroparkovi očekuje se da će činiti većinu novih instalacija vetroenergije u Evropi tokom preostalog dela decenije. Industrijske prognoze ukazuju da bi Evropa mogla da doda oko 151 GW nove vetro-kapaciteta između 2026. i 2030. godine, pri čemu bi približno 117 GW dolazilo iz kopnenih projekata, dok bi offshore (morski) projekti učestvovali sa preostalih 34 GW.
Evropska unija se očekuje kao glavni nosilac ovog proširenja, sa oko 112 GW novog kapaciteta predviđenog širom EU do kraja decenije. Godišnje instalacije se procenjuju na oko 22 GW u okviru EU i približno 30 GW na nivou cele Evrope, što ukazuje na stabilno, ali ubrzano širenje vetroenergije.
Ako se ove projekcije ostvare, ukupni instalirani vetro-kapacitet u Evropi mogao bi da dostigne oko 439 GW do 2030. godine, uključujući 366 GW kopnenih i 73 GW offshore kapaciteta. To bi značajno ojačalo poziciju vetroenergije kao ključnog stuba evropskog elektroenergetskog sistema.
Istovremeno, industrija se priprema za talas povlačenja iz pogona starijih vetroelektrana, pri čemu se očekuje da će oko 16 GW postojećih kapaciteta biti dekomisovano između 2026. i 2030. godine. Otprilike polovina tog obima biće repowerovana novim turbinama, dok će preostali deo biti trajno ugašen.
Repowering postaje sve važniji jer su moderne turbine znatno veće i efikasnije od prethodnih generacija. Nove offshore turbine trenutno u proseku dostižu oko 10,7 MW po jedinici, u poređenju sa približno 5,2 MW kod novih kopnenih turbina, što pokazuje brz tehnološki napredak i rast efikasnosti u sektoru.
