Priznanje nemačke komunalne kompanije Uniper da je bila prinuđena da zatraži 10 milijardi evra za nove kreditne linije predstavlja oštar podsetnik da pretnja koju predstavlja evropska energetska kriza nije ograničena na potrošače.
Ovo dolazi nakon što je rast cena prirodnog gasa i električne energije bez presedana doveo do naglog porasta obaveza jedne od najvećih evropskih energetskih kompanija na osnovu fjučers ugovora.
Uz zajmodavca sa državnom podrškom, KfW, koji obezbeđuje 2 milijarde evra enormnog paketa finansiranja, zajedno sa 8 milijardi evra od Uniperovog finskog vlasnika Fortuma, bankari sada strahuju od borbe za kredite među manjim kompanijama u regionu jer se banke iz privatnog sektora povlače.
„Potezi su bili toliko ekstremni da čak i normalno, najopreznije poslovanje dan za danom zahteva od vas da prikupite toliko novca putem kreditinih derivata samo da biste zadržali poziciju do isporuke“, rekao je Lueder Šumacher, analitičar u banci Sosijete Ženeral.
„Bio bih iznenađen kada bi svi na tržištu kojima je potreban pristup kreditnim linijama to zaista dobili.“
Cene gasa u Evropi porasle su za više od 400 odsto tokom prošle godine, pošto se potražnja oporavila od pandemije, a azijski kupci su kupili dodatne količin tečnog prirodnog gasa.
Istovremeno, ruski Gazprom je ograničio prodaju samo na količine pokrivene dugoročnim ugovorima, dok je dozvolio da njegova skladišta u Evropi padnu na neobično niske nivoe. Više od trećine isporuka gasa u EU dolazi iz Rusije.
Nemačke energetske kompanije navode da ogromne potrebe za finansiranjem Unipera nisu jedinstven slučaj. RWE je, kao i Uniper, tražio dodatno finansiranje usled očekivanja da će cene gasa ostati nestabilne ne samo ove zime, već čak i naredne, dok Evropa pokušava da dopuni svoja iscrpljena skladišta gasa.
Analitičari smatraju Uniper jednom od konzervativnijih kompanija u sektoru, s obzirom da prodaje većinu svoje proizvodnje električne energije godinama pre isporuke.
Jednom kada dogovori cenu električne energije sa nekim od svojih industrijskih kupaca ili komunalnih kompanija, Uniper hedžuje svoje varijabilne troškove proizvodnje, a zatim daje uputstva svojim trgovcima da zaključaju ugovore o terminskoj prodaji električne energije na fjučers tržištima, kao što je nemački EEX. Kompanija uglavnom radi isto sa gasom, koristeći berze kao što je ICE Futures Europe.
Ove terminske prodaje podležu varijabilnoj marži, gotovinskom depozitu koji štiti kupca od rizika usled neispunjavanja obaveza od strane prodavca. Iznos deponovanog gotovinskog kolaterala varira u zavisnosti od cena baznih proizvoda.
Na primer, ako Uniper pristane da proda nemačku baznu energiju za 50 evra po megavat satu 2023. godine, a terminska cena u međuvremenu poraste na 100 evra, moraće da deponuje berzi varijabilnu maržu od 50 evra — razliku između dve cene.
Kompanija sa sedištem u Dizeldorfu saopštila je u novembru da je prodala 90 odsto svoje nemačke električne energije za 2023. po ceni od 51 evro po megavat-satu, zbog čega je ostala veoma izložena usled rasta cena daleko iznad tog nivoa, a nemački fjučersi za električnu energiju za tu godinu zaključeni su u petak po ceni od 137,3 evra za megavat sat.
Ovo ne menja ekonomiju prvobitne transakcije, jer se gotovinski kolateral vraća kada Uniper isporuči energiju. Ali to može dovesti do velikog privremenog odliva gotovine, posebno na nestabilnim tržištima. U prvih devet meseci, do septembra 2021. godine, Uniper je prijavio odlive gotovine za kolateral od 4,4 milijarde evra.
Ova cifra će značajno porasti s obzirom da su cene gasa i električne energije skočile na rekordne nivoe uoči Božića i delimično objašnjava zašto je Uniper bio primoran da zatraži dodatnu likvidnost.
Uniper kaže da je kreditna linija KfW-a rezervni instrument u slučaju „daljih ekstremnih kretanja na tržištu roba“, nešto što mali broj analitičara isključuje, posebno ako dođe do zahlađenja u Evropi — ili ako Rusija napadne Ukrajinu.
Druge velike kompanije nisu pogođene u istoj meri kao Uniper, bilo zato što imaju veliki maloprodajni biznis ili zato što, kao u slučaju RWE, imaju priliv kapitala od hedžinga emisija ugljenika povezanog sa njegovim elektranama koje sagorevaju lignit, ugalj najnižeg kvaliteta.
„Kako je cena CO2 porasla za još 31 odsto u četvrtom kvartalu 2021. godine, pritisak na obrtna sredstva bi trebalo da bude znatno manji za RWE“, rekao je Šumaher.
Za Nemačku, volatilnost cena gasa izazvala je zabrinutost oko njenih energetskih planova — ona će postepeno ugasiti nuklearnu energiju do kraja 2022. godine, čak i dok nova vlada ubrzava izlazak iz uglja do 2030. godine. To ostavlja zemlju u većoj meri zavisnom od obnovljive energije i prirodnog gasa.
Majkl Pahle, iz Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Postdamu, rekao je da bi trenutni šokovi trebali da ubrzaju pripreme države za produženu volatilnost i visoke cene, koje će se nastaviti tokom prelaska na obnovljive izvore energije.
On očekuje od vlade da planira više mera za ublažavanje uticaja na građana sa niskim primanjima, uz podršku istraživačkim projekatima i kompanijama koja rade na smanjenju nivoa potrošnje.
„Kao i uvek sa krizom“, rekao je, „nadate se da će iz nje izaći nešto dobro.
Izvor: ft.com
