Evropske zemlje značajno povećavaju kapacitet regasifikacije tečnog prirodnog gasa (LNG), ciljajući ukupno 324,2 milijarde kubnih metara (bcm) do kraja 2024. godine—što predstavlja porast od 26% u odnosu na nivoe pre sukoba u Ukrajini. Međutim, trenutna iskorišćenost postojećih kapaciteta iznosi samo oko 50%.
Nakon 2022. godine, kao odgovor na rat, evropske nacije su uložile značajna sredstva u LNG infrastrukturu, povećavši kapacitet sa 277,8 bcm u 2022. na 312,9 bcm u 2023. godini. I pored toga, ukupna potražnja za gasom u Evropi opada, što je posledica prelaska na obnovljive izvore energije i poboljšane energetske efikasnosti. U prvoj polovini 2024. godine, potrošnja gasa opala je za 5,4% na 232,1 bcm, dok je EU zabeležila smanjenje od 3,2% u istom periodu. Značajne padove u upotrebi gasa beleže Norveška i Velika Britanija sa smanjenjem od 36% i 13%, redom.
Najveći pad potrošnje gasa zabeležen je u Portugalu (18%), Malti (15%) i Hrvatskoj (14%). Nasuprot tome, neke zemlje kao što su Finska i Grčka zabeležile su porast potrošnje od 37% i 30%, redom.
Institut za ekonomiku energije i finansijsku analizu (IEEFA) predviđa dalji pad potražnje za gasom u Evropi, procenjujući smanjenje od 11,2% ove godine na 148 bcm, što sugeriše da je verovatno dostignut vrhunac potrošnje LNG-a. Do 2030. godine, očekuje se dalji pad potražnje na 93 bcm.
