Više od jedne trećine evropskih niskonaponskih elektroenergetskih mreža već je starije od 40 godina, a bez odlučnih mera taj udeo bi do 2050. godine mogao da poraste na čak 90%. Eurelectric, udruženje koje predstavlja evropsku elektroenergetsku industriju, upozorava da su klimatski i energetski ciljevi Evrope ozbiljno ugroženi ukoliko se proširenje, modernizacija i digitalizacija mreže ne ubrzaju drastično.
Uoči očekivanog usvajanja Akcionog plana EU za mreže u decembru, Eurelectric je Briselu dostavio set prioritetnih mera kojima bi se obezbedilo da evropske mreže mogu da podnesu ubrzanu elektrifikaciju kontinenta. Na vrhu liste nalazi se potreba za stabilnim i predvidivim regulatornim okvirom koji garantuje konkurentne prinose na ulaganja i privlači privatni kapital. Udruženje takođe naglašava ubrzanje procedura za izdavanje dozvola i skraćivanje rokova za javne nabavke.
Eurelectric smatra da planiranje razvoja mreže mora da se zasniva na lokalnim i regionalnim potrebama, a ne na jedinstvenom pristupu koji se primenjuje na sve zemlje. Organizacija procenjuje da će ulaganja u distributivne mreže morati da se udvostruče u narednih 25 godina. Prema njihovom izveštaju iz 2023. godine, modernizacija distributivnih mreža u EU27 i Norveškoj zahtevaće oko 67 milijardi evra godišnje do 2050. godine.
Iako će mrežne takse ostati glavni izvor finansiranja, Eurelectric navodi da će dodatna sredstva iz evropskih instrumenata, poput Mehanizma za povezivanje Evrope, biti neophodna. Takođe poziva da se evropska pravila o zaštiti kritične infrastrukture usklade sa rastućim troškovima koje operatori distributivnih sistema imaju zbog jačanja otpornosti i sajber bezbednosti.
Udruženje upozorava da bi Evropa mogla ozbiljno da zaostane za svojim ciljevima u pogledu razvoja obnovljivih izvora energije, elektrifikacije industrije i transporta i ukupne dekarbonizacije ako se strukturne prepreke ne uklone odmah. Oko 70% novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije direktno se priključuje na distributivne mreže, kao i većina kompanija i domaćinstava. Neobezbeđivanje potrebnih ulaganja do 2050. godine moglo bi da dovede do čak 190 miliona manje instaliranih toplotnih pumpi, 120 miliona manje električnih vozila i 1.220 GW manje solarnih kapaciteta od planiranog.
