Očekuje se da će potpuno pomračenje Sunca 12. avgusta smanjiti evropsku proizvodnju iz fotonaponskih elektrana za čak 9,7 GW u uslovima vedrog neba, pri čemu će se glavni pomeraj u proizvodnji odvijati približno između 19:15 i 21:30 po srednjoevropskom letnjem vremenu (CEST).
Pomračenje će biti potpuno u delovima Španije i Portugala, dok će u velikom delu Evrope biti delimično. Njegov direktni fizički uticaj na Balkan biće manji nego na Iberijsko poluostrvo, Francusku ili Italiju. Međutim, uticaj na tržište biće širi jer se događaj odvija tokom večernjeg perioda promene opterećenja, kada proizvodnja iz solarnih elektrana već opada, dok potražnja ostaje povišena zbog potreba za hlađenjem.
Operatori prenosnih sistema mogu prognozirati ovaj događaj znatno preciznije nego manjak proizvodnje iz obnovljivih izvora izazvan vremenskim prilikama. Termoelektrane, hidrološke rezerve, baterije, upravljanje potrošnjom i prekogranični rasporedi zbog toga mogu biti unapred pripremljeni. Problem predstavlja stanje tih resursa za balansiranje sistema.
Proizvodnja rumunskih hidroelektrana je slaba, jedan od dva reaktora nuklearne elektrane Černavoda snage 680 MW nije u pogonu, dok je preostalom bloku ponovo ugrožen rad zbog nastavka pada nivoa Dunava. Mađarska nuklearna elektrana Paks tek je počela da vraća proizvodne kapacitete nakon ozbiljnih ograničenja izazvanih visokim temperaturama rashladne vode, dok slovenački reaktor Krško radi ispod uobičajenog nivoa zbog visokih temperatura Save.
I zapadna Evropa doprinosi sa manje viška električne energije. Proizvodnja francuskih nuklearnih elektrana mogla bi biti smanjena za čak 7,3 GW tokom podnevnog maksimuma u sredu, što odgovara približno 12 odsto ukupnog francuskog nuklearnog kapaciteta. Očekuje se da će proizvodnja energije iz vetra u Nemačkoj pasti za 8,1 GW, na oko 4,7 GW, odnosno približno 60 odsto ispod sezonskog proseka.
Cena električne energije za dan unapred u Francuskoj porasla je 21,8 odsto, na 142,50 evra/MWh, 11. avgusta, dok je odgovarajući nemački ugovor poskupeo 22,8 odsto, na 138,50 evra/MWh. To nisu cene na tržištima jugoistočne Evrope, ali smanjuju količinu jeftine električne energije iz zapadne Evrope koja može da bude usmerena ka istoku preko Austrije, Slovenije i Mađarske.
Samo pomračenje verovatno neće izazvati opšti poremećaj u snabdevanju. Njegov značaj za trgovinu električnom energijom leži u brzini promene proizvodnje. Pružaoci pomoćnih usluga i rezervi moraće da apsorbuju pad proizvodnje iz solarnih elektrana, a zatim i njen oporavak, dok se večernje tržište već oslanja na gasne i termoelektrane na ugalj, baterije i ograničene hidrološke kapacitete.
Zbog toga bi volatilnost na unutardnevnom tržištu mogla da bude veća od promene dnevne bazne cene električne energije. Trgovci koji budu imali kratke pozicije tokom večeri suočiće se sa rizikom da se greške u prognozi oblačnosti, potrošnje za hlađenje ili raspoloživosti nuklearnih reaktora nadovežu na predvidivi pad i ponovni rast solarne proizvodnje. Baterije koje nakon uobičajenog pražnjenja pri zalasku Sunca budu imale preostalu energiju imaće izuzetno vrednu fleksibilnost.
