U 19. nedelji 2025. godine, TTF fjučersi za gas zabeležili su snažan rast od 5,5%, što je najveći dnevni porast od sredine marta. Ovaj skok uglavnom je podstaknut novousvojenim planom Evropske unije da do kraja 2027. potpuno ukine uvoz ruskog gasa. Plan predviđa i raskid svih dugoročnih ugovora o snabdevanju ruskim gasom do tog roka. Dodatni pritisak na cene došao je usled hladnijeg i manje vetrovitog vremena, kao i neplaniranih prekida u snabdevanju, poput havarije na norveškom gasnom polju Dvalin, koja je smanjila isporuke za 7,6 miliona kubnih metara dnevno.
Tokom druge nedelje maja, TTF fjučersi sa isporukom u junu 2025. držali su se iznad nivoa od 32 €/MWh. Najniža vrednost u toku nedelje iznosila je 32,930 €/MWh 5. maja, što je blagi pad u odnosu na prethodnu sesiju, ali i dalje 1,2% više u poređenju sa 28. aprilom. Do kraja nedelje, cene su nastavile da rastu i 8. maja dostigle su maksimum od 35,341 €/MWh, što je rast od 9,9% u odnosu na isti dan prethodne nedelje. Prosečna nedeljna cena iznosila je 34,433 €/MWh, što predstavlja porast od 6,2% u odnosu na prethodnu nedelju.
Šire posmatrano, evropsko tržište prirodnog gasa pratilo je ovaj trend, pri čemu su cene premašile 35 €/MWh zbog pojačane potražnje i smanjene ponude LNG-a. Sezonski remonti i smanjeni norveški izvozi gasovodima dodatno su suzili ponudu. Istovremeno, potražnja iz Azije je porasla nakon što su kineski uvoznici ponovo počeli sa kupovinom na spot tržištu, što je pojačalo konkurenciju za LNG isporuke. Iako su niže cene gasa ranije omogućile Evropi da obnovi zalihe, one su i dalje ispod petogodišnjeg proseka.
Dana 6. maja, Evropska komisija je zvanično objavila svoju strategiju za eliminaciju uvoza ruskog gasa, kako gasovodima tako i LNG-om, do 2027. godine. Cilj strategije je smanjenje prihoda koje Rusija ostvaruje prodajom energije, a koje koristi za finansiranje rata u Ukrajini, kao i sprečavanje ruskog korišćenja energije kao sredstva političkog pritiska. Komesar za energetiku EU, Dan Jorgensen, izjavio je da se u 2025. očekuje dodatnih 25–30 milijardi kubnih metara LNG-a iz novih globalnih izvora, a do 2026. čak 90 milijardi, što bi trebalo da zameni ruski gas.
EU je već značajno smanjila uvoz ruskog gasa, sa 150 milijardi kubnih metara u 2021. na 43 milijarde u 2023, što je pad od 70%. Međutim, taj trend se preokrenuo 2024. godine, kada je uvoz ruskog LNG-a porastao sa 18 na 20 milijardi, a gasovodni uvoz sa 25 na 32 milijarde kubnih metara. Ukupno, to predstavlja rast od 21% na godišnjem nivou, a EU procenjuje da će uvoz iz Rusije u 2025. iznositi 37 milijardi kubnih metara.
Analitičari upozoravaju da će tranzicija ka ukidanju ruskog gasa imati različite posledice po zemlje članice EU. Zemlje koje imaju dugoročne ugovore za uvoz ruskog LNG-a suočiće se sa izazovima prilikom obezbeđivanja novih dugoročnih ugovora. Za Mađarsku i Slovačku, koje još uvek dobijaju gas od Gasproma preko gasovoda Turski tok, plan EU predstavlja finansijski izazov, jer ove zemlje uživaju povlašćene cene i morale bi da se prebace na skuplje tržišne cene kao što su TTF ili istočnomediteranski čvorišta.
Pošto je Ukrajina početkom 2025. obustavila tranzit ruskog gasa ka istočnoj Evropi, Mađarska i Slovačka u potpunosti se oslanjaju na Turski tok. Mađarska je 2024. povećala uvoz tim pravcem na 7,9 milijardi kubnih metara, sa 5,9 milijardi u 2023. Slovačka, koja je ranije bila ključni tranzitni centar za ruski gas ka drugim evropskim zemljama, sada koristi snabdevanje iz Mađarske isključivo za domaće potrebe. Oba država jasno su izrazila nameru da zadrže postojeće ugovore sa Gaspromom kako bi zadržale pristup jeftinijem gasu.
