Evropska komisija priprema novu dugoročnu strategiju elektrifikacije, čiji je cilj da smanji zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva, ojača energetsku bezbednost i podrži konkurentnost industrije. Predstavljanje strategije planirano je za 17. jul 2026. godine, dok se prateći zakonodavni okvir očekuje tokom četvrtog kvartala 2026. godine, u okviru klimatsko-energetskog paketa Evropske unije za period nakon 2030. godine.
Elektrifikacija bi trebalo da postane jedan od ključnih instrumenata za ostvarenje cilja Evropske unije da do 2040. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Iako konačan cilj elektrifikacije još nije objavljen, Evropska komisija procenjuje da bi šira upotreba električne energije mogla da zameni oko dve trećine sadašnje potrošnje prirodnog gasa i smanji potražnju za naftom za približno 50 odsto.
Očekivano smanjenje uvoza goriva moglo bi da umanji rashode Evropske unije za uvoz fosilnih energenata za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije. Time strategija dobija i širi industrijski i makroekonomski značaj, posebno nakon nekoliko godina tokom kojih su evropski proizvođači bili suočeni sa višim troškovima energije u poređenju sa konkurencijom u Sjedinjenim Američkim Državama i pojedinim delovima Azije.
Električna energija trenutno učestvuje sa svega oko 23 odsto u finalnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji, iako približno 70 odsto proizvodnje električne energije već potiče iz domaćih niskougljeničnih izvora. Stopa elektrifikacije i dalje je niža nego u Kini, Japanu i Južnoj Koreji, gde električna energija čini više od 30 odsto ukupne finalne potrošnje energije.
Evropska komisija razmatra ciljanu podršku industrijskoj elektrifikaciji, koja bi mogla da bude finansirana prihodima ostvarenim kroz Sistem Evropske unije za trgovinu emisijama (EU ETS). Među merama koje su takođe predmet razmatranja nalaze se dodatno širenje infrastrukture za punjenje električnih vozila, veća primena električnih teretnih vozila i transformacija luka u centre za čistu energiju i elektrifikaciju.
Zgrade će predstavljati još jedan važan segment programa. Novi podsticaji mogli bi da ubrzaju ugradnju toplotnih pumpi, imajući u vidu da zgrade učestvuju sa približno polovinom ukupne potrošnje prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Elektrifikacija industrijske procesne toplote i grejanja stambenih objekata zato bi direktno uticala na potrošnju gasa, opterećenje elektroenergetske mreže i sezonsku dinamiku potrošnje električne energije u Evropi.
Sprovođenje strategije zahtevaće znatno veća ulaganja u proizvodne kapacitete, elektroenergetske mreže, sisteme za skladištenje energije i fleksibilnu potrošnju. Dostupnost elektroenergetske mreže verovatno će predstavljati glavno ograničenje, jer se razvoj novih obnovljivih izvora energije i industrijske elektrifikacije ne može odvijati potrebnom dinamikom bez bržeg izdavanja dozvola i jačanja prenosne i distributivne mreže.
Evropska komisija razmatra i izmene energetskog oporezivanja, kao i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine. Takav pravac energetske politike stvara veće investiciono tržište za obnovljive izvore energije, baterijske sisteme za skladištenje energije, elektroenergetsku opremu, toplotne pumpe, infrastrukturu za punjenje električnih vozila i industrijske elektroenergetske sisteme, ali istovremeno sve veći deo evropske energetske bezbednosti prebacuje na pouzdanost i efikasnost rada elektroenergetskih mreža.
