Kalendarska nedelja 13 istakla je rastuću strukturnu divergenciju unutar evropskih tržišta električne energije, pri čemu su oštri padovi cena u zapadnoj Evropi — naročito na Iberijskom poluostrvu — u kontrastu sa relativno stabilnim i povišenim cenovnim okruženjem širom jugoistočne Evrope.
Španija i Portugal zabeležili su najdramatičnija kretanja, sa prosečnim nedeljnim cenama koje su pale za gotovo 50%, vođene izuzetno snažnom proizvodnjom iz obnovljivih izvora, posebno vetra i sunca. Ovi uslovi su spustili cene na neuobičajeno niske nivoe i dodatno naglasili sve izraženiju specifičnost tržišne dinamike Iberijskog poluostrva.
Nasuprot tome, tržišta JIE zabeležila su samo umerene padove, uglavnom u rasponu od 1–5%, što potvrđuje njihovu kontinuiranu zavisnost od marginalne proizvodnje iz gasnih elektrana. Iako je proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla u regionu, ona nije bila ni dovoljno snažna ni dovoljno stabilna da bi odvojila formiranje cena od gasnih tržišta, kao što je to slučaj u Iberiji.
Tržišta centralne Evrope takođe su zabeležila značajne padove, pri čemu je Nemačka pala za 16,94%, Holandija za 13,86%, a Poljska za 14,24%. Ova kretanja su takođe bila podstaknuta snažnom proizvodnjom vetra i nižom potražnjom. Ipak, čak i unutar centralne Evrope, obim pada cena varirao je u zavisnosti od lokalnog proizvodnog miksa i kapaciteta međusobnog povezivanja.
Francuska se izdvojila kao značajan izuzetak, sa rastom cena od 37,95%. Ovaj skok se u velikoj meri pripisuje ograničenoj dostupnosti nuklearnih kapaciteta i zategnutijim sistemskim rezervama, što potvrđuje kontinuiranu osetljivost francuskog tržišta na promene u nuklearnoj proizvodnji.
Divergencija između regiona postaje sve više strukturna, a ne ciklična. Tržišta zapadne Evrope, posebno ona sa visokim udelom obnovljivih izvora, beleže sve duže periode niskih ili čak negativnih cena tokom snažne proizvodnje. Nasuprot tome, tržišta JIE ostaju vezana za troškove fosilnih goriva, pre svega gasa, zbog nižeg udela obnovljivih izvora i ograničene fleksibilnosti sistema.
Kapaciteti međusobnog povezivanja imaju ključnu ulogu u održavanju ove segmentacije. Iako su prekogranični tokovi između centralne i jugoistočne Evrope povećani, oni i dalje nisu dovoljni da u potpunosti izjednače razlike u cenama. Kao rezultat toga, višak obnovljive energije iz zapadne Evrope ne može se efikasno preneti ka tržištima JIE, ostavljajući ih izloženim višim marginalnim troškovima.
Ovakva dinamika stvara i izazove i prilike za učesnike na tržištu. S jedne strane, nedostatak konvergencije smanjuje efikasnost i povećava volatilnost. S druge strane, otvara prostor za arbitražne strategije za trgovce koji mogu da upravljaju ograničenjima prekograničnih kapaciteta i mehanizmima formiranja cena prenosa.
Još jedan važan faktor je uloga potražnje. Dok je zapadna Evropa imala koristi od relativno blagih vremenskih uslova i niže potrošnje, tražnja u delovima JIE ostala je stabilnija, dodatno podržavajući cene.
Divergencija ima implikacije i za terminska tržišta. Dok su ugovori u zapadnoj Evropi pokazali veću osetljivost na prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora, terminske krive u JIE ostaju usko povezane sa očekivanjima kretanja cena gasa. Ovo dodatno naglašava značaj gasnog tržišta u oblikovanju perspektive regiona.
U strukturnom smislu, evropsko tržište električne energije evoluira u sistem više brzina. Regioni sa visokim udelom obnovljivih izvora i snažnim međupovezivanjem sve više zavise od vremenskih prilika, dok oni sa manjom fleksibilnošću ostaju vezani za troškove fosilnih goriva.
Za JIE, to znači da će cenovna konvergencija sa zapadnom Evropom verovatno ostati ograničena u kratkom roku. Umesto toga, region će nastaviti da funkcioniše u sopstvenom cenovnom okviru, prvenstveno pod uticajem tržišta gasa, hidroloških uslova i regionalnih obrazaca potražnje.
