Evropski proizvođači vetroturbina razmatraju mogućnost konsolidacije usled sve intenzivnijeg širenja kineskih konkurenata van domaćeg tržišta. Strateška zabrinutost je opravdana – Kina je već ostvarila prednost u obimu proizvodnje koju evropske fabrike teško mogu dostići samo postepenim povećanjem efikasnosti.
Evropskim tržištem dominiraju Vestas, Siemens Gamesa, Nordex i Enercon. Nove smernice Evropske komisije u oblasti kontrole spajanja daju regulatorima veći prostor da prilikom odlučivanja uzmu u obzir industrijsku otpornost, investicije i inovacije, što dodatno podstiče raspravu o stvaranju većih evropskih industrijskih šampiona.
Kina je prošle godine instalirala približno 120 GW vetroelektrana, dok je u Evropi instalirano manje od 20 GW. Kineski proizvođači zauzeli su gotovo celokupno domaće tržište i učestvovali sa više od 70% novih instalacija na globalnom nivou. Sam Goldwind instalirao je oko 30 GW, odnosno više nego dvostruko u odnosu na 14,5 GW koje je instalirao Vestas.
Takav obim proizvodnje omogućava niže troškove komponenti, veći broj narudžbina i brži razvoj novih platformi vetroturbina. Procenjuje se da su kineske kopnene vetroturbine na izvoznim tržištima na kojima direktno konkurišu evropskim proizvodima 20–40% jeftinije. Konsultantska kuća Wood Mackenzie očekuje da će kineski proizvođači tokom naredne decenije isporučivati oko 27% kopnenih vetroelektrana koje će biti izgrađene van Kine.
Spajanje kompanija moglo bi da donese uštede u nabavci, standardizaciju platformi, smanjenje dupliranja troškova istraživanja i razvoja, kao i efikasnije korišćenje servisnih mreža. Objedinjavanje flota vetroturbina moglo bi dodatno da ojača sektor održavanja i servisa, koji predstavlja jedan od najstabilnijih i najprofitabilnijih segmenata industrije vetroenergije.
Međutim, konsolidacija sama po sebi ne bi uklonila osnovni problem razlike u troškovima. Evropski proizvođači posluju na fragmentisanom tržištu, sa sporijim izdavanjem dozvola, neujednačenim aukcijama i različitim nacionalnim regulatornim zahtevima. Čak i veća kompanija mora imati predvidivu tražnju kako bi opravdala ulaganja u fabrike i razvoj lokalnih lanaca snabdevanja.
Postoji i rizik po konkurenciju na tržištu. Investitori već danas nabavljaju vetroturbine od ograničenog broja evropskih proizvođača. Dodatno smanjenje broja dobavljača moglo bi povećati cene vetroturbina i oslabiti pregovaračku poziciju kupaca, naročito kod manjih projekata. Zbog toga bi regulatorna tela mogla praviti razliku između spajanja koja jačaju globalnu konkurentnost evropske industrije i onih koja samo povećavaju koncentraciju na evropskom tržištu.
Industrijska politika mora prepoznati i posebnu vrednost energije vetra. Vetroelektrane uglavnom ostvaruju veći faktor iskorišćenja kapaciteta od solarnih elektrana i proizvode električnu energiju ravnomernije tokom dana i godine. One su manje izložene padu cena električne energije usled velike dnevne proizvodnje iz solarnih elektrana, iako se suočavaju sa sopstvenim izazovima poput ograničenja preuzimanja proizvodnje i prognoziranja proizvodnje. Zbog toga snažna evropska industrija proizvodnje vetroturbina ima značaj ne samo za industrijski razvoj, već i za stabilnost elektroenergetskog sistema.
Evropske vlade mogu podržati ovaj sektor kroz stabilne aukcijske kalendare, brže izdavanje dozvola, razvoj elektroenergetske mreže, realnu indeksaciju ugovora za projekte i primenu kriterijuma koji nisu zasnovani isključivo na ceni, uključujući sajber bezbednost, otpornost lanaca snabdevanja i kvalitet usluga tokom životnog veka opreme. Mere trgovinske zaštite mogu usporiti ulazak kineskih proizvođača na evropsko tržište, ali ne mogu zameniti konkurentnu evropsku strukturu troškova.
Industrija se u međuvremenu oporavila od gubitaka nastalih tokom troškovnog šoka 2022. godine. Akcije kompanija Vestas i Nordex značajno su porasle, a proizvođači nisu spremni da ponovo započnu cenovni rat. Zbog toga svako eventualno spajanje mora očuvati ostvareni oporavak, uz istovremeno podsticanje ulaganja u veće vetroturbine, digitalne sisteme upravljanja i automatizaciju proizvodnje.
Veličina kompanije može predstavljati prednost, ali nije presudan faktor. Evropskoj industriji vetroturbina potrebno je dovoljno veliko i predvidivo tržište koje može podržati ekonomiju obima. Bez takve tražnje, spajanje proizvođača samo bi preraspodelilo postojeće kapacitete, ali ne bi značajno smanjilo zaostatak Evrope u odnosu na Kinu.
