Evropska komisija je pojasnila da sprovodjenje sankcija u potpunosti spada na države članice, stavljajući odgovornost na Hrvatsku da odluči da li ruska sirova nafta može prolaziti kroz JANAF-ov naftovod.
Portparolka komisije, Anna-Kaisa Itkonen, naglasila je da nacionalne vlasti određuju kako se primenjuju pravila sankcija, odbijajući da komentariše tekući korporativni spor.
Situacija se zaoštrila nakon što je MOL Group zatražila pismenu garanciju od JANAF-a da nesankcionisana ruska sirova nafta isporučena brodom u jadransku luku Omišalj može transitovati ka Mađarskoj i Slovačkoj. MOL je upozorio da bi nepotvrđivanje dozvole za transport do 27. februara moglo pokrenuti pravne akcije na nivou EU i potencijalne zahteve za nadoknadu štete. Kompanija je navela da EU i američke sankcije dopuštaju uvoz ruske nafte u zemljama bez izlaza na more kada su pipeline isporuke prekinute, nakon oštećenja Družba naftovoda u ruskom dron napadu 27. januara.
Izuzetak iz 2022. godine, deo šestog paketa sankcija EU, omogućio je Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj da nastave da primaju rusku naftu zbog nedostatka pomorskog pristupa. Iako je bio privremen, Mađarska i Slovačka su održale visok nivo zavisnosti od ruske nafte, odstupajući od EU strategije smanjenja zavisnosti.
Ministar Ante Šušnjar je tokom posete Vašingtonu istakao da Hrvatska odbija politički pritisak, potvrđujući svoj status pouzdanog EU partnera, dok ostaje pri svojoj interpretaciji sankcionih politika. Napomenuo je da, uprkos nižim transportnim troškovima JANAF-a u poređenju sa Druzhbom, ključni problem ostaje ruska nafta po sniženoj ceni, koja i dalje isprepleće regionalna tržišta.
Ministar Šušnjar je takođe pozvao Mađarsku i Slovačku da prekinu zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ističući da je to čin solidarnosti sa Ukrajinom i doprinos naporima za zaustavljanje ruske agresije.
