Evropska tržišta električne energije ušla su u snažniju cenovnu fazu u prvoj polovini 2026. godine, pri čemu su prosečne šestomesečne cene premašile 60 €/MWh na većini glavnih tržišta. Italija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 127,18 €/MWh, a sledilo je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 107,27 €/MWh. Nasuprot tome, Portugal i Španija ostali su najpovoljnija tržišta, sa prosečnim cenama od 48,77 €/MWh i 49,83 €/MWh, respektivno.
U poređenju sa drugom polovinom 2025. godine, cene električne energije porasle su na većini analiziranih evropskih tržišta. Nordijsko tržište zabeležilo je najveći rast, sa povećanjem cena od 82%, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo zabeležilo rast od 27%. Sa druge strane, Španija i Portugal zabeležili su pad cena od 28% i 29%, usled veće proizvodnje iz obnovljivih izvora i poboljšanih uslova snabdevanja.
Poređenje na godišnjem nivou takođe pokazuje opšti trend rasta cena, pri čemu je većina tržišta zabeležila više prosečne vrednosti nego godinu dana ranije. Nordijski region ponovo je predvodio rast sa povećanjem od 120%, što je posledica kombinovanog uticaja promena u potražnji, strukturi proizvodnje, kretanjima na tržištu energenata i regionalnim razlikama u dostupnosti obnovljive energije.
Obnovljiva proizvodnja nastavila je da menja evropski elektroenergetski sistem, pri čemu je proizvodnja iz solarnih fotonaponskih elektrana povećana na godišnjem nivou na svim glavnim tržištima. Španija i Francuska zabeležile su najveći rast, obe sa povećanjem od 16%, dok su Nemačka, Španija, Italija i Francuska ostvarile rekordne polugodišnje nivoe proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana. Dalji razvoj solarnih kapaciteta poboljšava snabdevanje tokom dnevnih sati, ali istovremeno povećava potrebu za skladištenjem energije, fleksibilnim kapacitetima za proizvodnju i naprednim upravljanjem mrežom.
Proizvodnja električne energije iz vetra takođe je povećana na svim analiziranim tržištima u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Italija je ostvarila najveći rast od 17%, a sledile su Francuska i Nemačka. Francuska, Italija i Portugal dostigli su rekordne polugodišnje nivoe proizvodnje iz vetroelektrana, potvrđujući sve značajniju ulogu obnovljivih izvora u evropskom energetskom miksu.
Potrošnja električne energije takođe je ojačala na većini evropskih tržišta. Belgija je zabeležila najveći godišnji rast od 6,1%, dok je potrošnja povećana u većini zemalja u poređenju sa prethodnim šestomesečnim periodom. Španija je bila jedan od izuzetaka, sa zabeleženim padom potražnje. Oporavak potrošnje dodatno je povećao pritisak na elektroenergetske sisteme koji se već prilagođavaju sve većoj integraciji obnovljivih izvora energije.
Tržišta energenata ostala su jedan od ključnih faktora koji utiču na cene električne energije. TTF fjučersi za gas za prvi naredni mesec na ICE tržištu imali su prosečnu cenu od 42,94 €/MWh tokom prve polovine 2026. godine, što predstavlja najviši šestomesečni prosek od druge polovine 2023. godine. Niži nivoi popunjenosti evropskih skladišta gasa i geopolitičke tenzije, uključujući razvoj situacije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, doprineli su snažnijim uslovima na tržištu gasa.
Fjučersi na Brent naftu za prvi naredni mesec na ICE tržištu dostigli su prosečnu vrednost od 87,60 dolara po barelu, što je najviši nivo od prve polovine 2023. godine. Rast cena odrazio je zabrinutost zbog snabdevanja, geopolitičku neizvesnost i širu volatilnost na globalnim energetskim tržištima.
U međuvremenu, fjučersi dozvola za emisiju CO₂ u okviru EU ETS sistema za decembar 2026. godine na EEX tržištu imali su prosečnu cenu od 77,13 €/t. Iako je to bilo 2,4% niže u odnosu na prethodni šestomesečni period, cene su ostale 3,4% više nego u prvoj polovini 2025. godine, što ukazuje na nastavak uticaja evropskih politika dekarbonizacije i sistema trgovanja emisijama na energetska tržišta.
Prema analizi kompanije AleaSoft, prva polovina 2026. godine pokazala je da se evropsko tržište električne energije sve više oblikuje kroz međusobno delovanje veće integracije obnovljivih izvora, promena u obrascima potrošnje, kretanja cena energenata i rastućeg značaja fleksibilnih energetskih kapaciteta.
