Evropske cene energije ekplodirale

, Region energetika

Rekordan rast cena energije, koji je podigao evropske troškove za električnu energiju do višegodišnjih maksimuma, verovatno neće popustiti do kraja godine, što ukazuje na skupu zimsku grejnu sezonu za potrošače.

„Problem još nije ni počeo“, rekao je Julien Hoarau, direktor EnergyScan-a, jedinice za analizu francuske energetske kompanije Engie SA. „Evropa će se suočiti sa veoma teškom zimom.“

I nije jedini koji upozorava na probleme uoči predstojeće zime. Italijanski energetski gigant Enel SpA i austrijska naftna i gasna kompanija OMV AG izdale su slična upozorenja.

Ukupna stopa inflacije u evrozoni već je porasla na 3%, što je najveći nivo u prethodnoj deceniji. Zvaničnici Evropske centralne banke insistiraju da je to privremeno.

Međutim, „verovatnoća da proizvođači izvrše transfer troškova je veoma velika“, rekao je Carsten Brzeski, ekonomista u ING Groep NV u Frankfurtu.

Rumunija je takođe zabeležila povećanje inflacije u avgustu na 5,25%, u odnosu na 4,95% mesec dana ranije, uglavnom usled rasta cena gasa i električne energije, prema analizi eToro.

A zima bi moglo biti još teža. Prema rečima Zoltana Nagy Begea, potpredsednika Nacionalne regulatorne agencije za energetiku (ANRE), cena prirodnog gasa za domaćinstva udvostručiće se u sledećoj grejnoj sezoni u odnosu na prošlu godinu.

Cene gasa počele su da rastu tokom leta, kada je postajalo sve jasnije da Evropa nema dovoljne rezerve da omogući redovno dopunjavanje iscrpljenih depozita tokom zime.

„Tokom čitavog leta smo imali kašnjenja u skladištenju“, rekao je Alfred Stern, generalni direktor austrijskog proizvođača nafte i gasa OMV AG.

Jedan od razloga za poskupljenje gasa je ograničenje izvoza gasa iz Rusije, najvećeg evropskog snabdevača, usled velike domaće potražnje, tranzita manjih količina kroz Ukrajinu i mogućih prekida u proizvodnji.

Drugi razlog je ponovno pokretanje azijskih ekonomija, koje su konkurent Evropi u snabdevanju tečnim prirodnim gasom (LNG), što takođe gura cene na gore.

Analitičari procenjuju da su nivoi gasa u evropskim skladištima „znatno ispod proseka u poslednjih pet godina“.

Pošto se gas takođe koristi u proizvodnji električne energije, nestašice su dovele do rasta cena električne energije. U petak je 1 MWh za isporuku narednog dana stavljen na aukciju za oko 129 evra u Nemačkoj i Francuskoj.

Suvo i toplo vreme, sa slabim vetrom, pogoršava problem u Evropi, ograničavajući proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i povećavajući proizvodnju na bazi fosilnih goriva – to je dovelo do povećanja cena uglja za više od 70% u ovoj godini.

Povećana potražnja podigla je cenu sertifikata za emisiju CO2 na najviši istorijski nivo – 62,75 evra.

Domaća proizvodnja gasa u Evropi takođe pada, a gigantsko gasno polje u Groningenu u Holandiji moglo bi biti zatvoreno tri godine ranije nego što se očekivalo.

Cene prirodnog gasa su toliko visoke da se njime trguje po višim cenama u odnosu na sirovu naftu.

Plan za nultu neto emisiju do 2050. godine dodatno komplikuje stvari. U svom izveštaju, Međunarodna agencija za energetiku navodi da će se, nakon pada za 1% u 2019. i 3,5% u 2020. godini, emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora povećati za 3,5% u 2021., odnosno za 2,5% u 2022. godini, čime bi dostigle istorijski vrhunac.

Zbog toga su potrebne intenzivnije mere za smanjenje emisija, što znači da „proizvodnja električne energije na bazi uglja mora da padne za više od 6% godišnje,  delimično se zamenjujući gasom, koji će se povećati za oko 5% godišnje“. Ovo je snažan argument za dalji rast potražnje i cena energije.

Izvor: profit.ro