Evropsko tržište gasa u prvom kvartalu 2026. godine ušlo je u fazu koja se najbolje može opisati kao tranziciona — udaljavanje od akutnog geopolitičkog „panic pricing“-a, ali bez prelaska ka strukturnoj stabilnosti. Pad referentnih cena tokom aprila, uključujući i smanjenje holandskog TTF-a na prosečnih 42,47 €/MWh (-10,9% na nedeljnom nivou) u 16. nedelji, predstavlja pre svega korekciju trenutnog rizika, a ne suštinsko popuštanje odnosa ponude i tražnje.
Tokom prvog kvartala, cene gasa kretale su se u volatilnom, ali opadajućem rasponu između 45 i 70 €/MWh, pod uticajem tri ključna faktora: dostupnosti LNG-a, geopolitičkih premija (posebno vezanih za Bliski istok) i pozicioniranja azijske tražnje. Evropa je u godinu ušla sa relativno dobrim nivoima skladišta nakon blage zime, ali se pokazalo da taj „jastuk“ ima ograničenja. Skladišta više nisu jedini pokazatelj stabilnosti — presudni su pristup LNG-u i spremnost na nabavku.
Najvažniji zaključak iz Q1 jeste da je Evropa učvrstila svoju ulogu kao globalni balansni centar za LNG. Kada dođe do poremećaja u snabdevanju, poput tenzija oko Ormuškog moreuza, Evropa preuzima najveći deo prilagođavanja. Izveštaj navodi da su Evropa, Japan i Južna Koreja apsorbovali oko 70% smanjenja globalne ponude LNG-a, pri čemu je Evropa bila ključna zona prilagođavanja.
Ova uloga je istovremeno stabilizujuća i rizična. Stabilizuje tržište smanjenjem potražnje kada ponuda opadne, ali izlaže Evropu odloženim cenovnim šokovima. Umesto trenutnog skoka cena, pritisak se prenosi kroz manji uvoz i sporije punjenje skladišta. Pad cena u aprilu zato treba posmatrati kao odlaganje rizika, a ne njegovo uklanjanje.
Jedna od ključnih promena u ponašanju tokom Q1 jeste oprez evropskih kupaca na spot tržištu LNG-a. Ova strategija je sprečila nagli rast cena, ali je stvorila strukturnu slabost — potencijalno nedovoljno popunjena skladišta pred zimu. Ako se sezona punjenja ne ubrza, Evropa može ući u Q4 2026 sa nižim zalihama i većom osetljivošću na šokove.
Za Jugoistočnu Evropu, ovo ima indirektne ali značajne posledice. Gas i dalje utiče na:
- formiranje cena električne energije
- troškove industrije
- balansiranje sistema
Primer iz 16. nedelje (pad cena gasa uz rast cena struje) pokazuje da gas više nije jedini faktor, ali ostaje ključni marginalni element u kriznim situacijama.
Važan faktor u Q1 bila je i Azija, posebno Kina. Slabija kineska potražnja za LNG-om delovala je kao skriveni stabilizator, oslobađajući dodatne količine za Evropu. Međutim, ovaj efekat nije trajan — rast kineske tražnje može brzo ponovo zategnuti tržište.
Signal iz forward tržišta dodatno potvrđuje krhku ravnotežu. TTF se kreće u rasponu od 40–50 €/MWh, što ne ukazuje na krizu, ali više odražava neizvesnost nego sigurnost.
Gledajući ostatak 2026. godine, izdvajaju se tri scenarija:
U osnovnom scenariju, ponuda LNG-a ostaje stabilna, skladišta se pune postepeno, a cene se kreću između 40–55 €/MWh, uz povremene oscilacije.
U scenariju zategnutog tržišta, dolazi do poremećaja ili rasta azijske tražnje, pa cene rastu na 60–80 €/MWh, uz pritisak na SEE tržišta.
U stres scenariju, kombinacija loših vremenskih uslova i prekida snabdevanja podiže cene iznad 90 €/MWh, vraćajući uslove slične energetskoj krizi.
Ključni zaključak je da korekcija cena u Q1 nije rešila strukturne probleme. Ona je samo otvorila privremeni period stabilnosti. Za SEE region, izazov je da ovaj period iskoristi za jačanje otpornosti kroz diverzifikaciju i fleksibilnost sistema.
Južni LNG koridor dobija na strateškoj dubini u prvom kvartalu 2026. kako Evropa menja strukturu snabdevanja
Razvoj LNG tokova u južnoj Evropi tokom Q1 2026 označava važnu strukturnu promenu u geografiji snabdevanja gasom. Grčka, Italija i Hrvatska više nisu sekundarne tačke ulaza — postaju ključni elementi diversifikovanog sistema.
Tokom 16. nedelje, tokovi su se razlikovali: Grčka +23,7% (544 GWh), Italija -16,4% (3.947 GWh), Hrvatska -6,4% (646 GWh). Ove promene pokazuju različite strateške uloge.
Tokom Q1, južna Evropa je značajno povećala svoj značaj. Italija ostaje najveći uvoznik, ali se njena uloga menja ka balansnom čvorištu sistema.
Grčka postaje strateški tranzitni centar za Jugoistočnu Evropu, povezujući LNG sa Balkanom.
Hrvatska, preko Krk terminala, pruža dodatnu fleksibilnost i doprinosi sigurnosti snabdevanja.
Glavni trend je prelazak sa koncentrisanog na distribuirani model uvoza LNG-a, što povećava otpornost sistema.
Međutim, ovaj model donosi i veću kompleksnost. LNG zavisi od globalnih cena, pa južna Evropa mora konkurisati Aziji. Razlika između TTF i JKM ostaje ključna za tokove LNG-a.
Ograničenja infrastrukture i dalje postoje, jer transport gasa zavisi od cevovoda i integracije tržišta. Ovo može ograničiti efekat LNG-a u unutrašnjosti regiona.
U budućnosti, južni koridor će imati sve veću ulogu. U osnovnom scenariju, dodatna ulaganja povećavaju fleksibilnost sistema.
U zategnutom scenariju, konkurencija za LNG raste, pa će prednost imati tržišta sa boljom infrastrukturom i većom spremnošću da plate.
U stres scenariju, prekidi u snabdevanju čine diverzifikaciju ključnom prednošću sistema.
Za SEE region, zaključak je jasan: pristup više LNG pravaca postaje ključni deo energetske bezbednosti.
Istovremeno, region se sve više integriše u globalno tržište, gde cene i rizici zavise od globalnih dešavanja.
Prvi kvartal 2026. predstavlja prekretnicu — južni LNG koridor više nije dodatna opcija, već jedan od ključnih stubova evropskog gasnog sistema.
