Tokovi tečnog prirodnog gasa (LNG) ostali su jedna od ključnih strateških varijabli koje su oblikovale ravnotežu tržišta električne energije i gasa u jugoistočnoj Evropi tokom 22. nedelje. Grčka je primila 404,07 GWh LNG-a, što predstavlja oporavak od 15,2% u odnosu na prethodnu nedelju. Italija je zabeležila prijem od 4.113,50 GWh, uz gotovo nepromenjen nivo i rast od svega 0,55%. Hrvatska je primila 633,39 GWh, što je pad od 8,9% na nedeljnom nivou. Ovi podaci su značajni jer LNG više nije samo faktor tržišta gasa. On je postao važan deo fleksibilnosti energetskog sistema, podrške proizvodnji električne energije, sigurnosti snabdevanja i regionalne trgovine. Kako navodi Electricity.trade, raspoloživost LNG-a pomogla je da se napravi razlika između tržišta koja su mogla da upravljaju volatilnošću i onih koja su ostala izložena višim cenovnim premijama.
Italija je imala ubedljivo najveći priliv LNG-a među analiziranim tržištima, ali visoka raspoloživost ovog energenta nije sprečila rast cena električne energije. Italijansko tržište električne energije ostvarilo je prosečnu cenu od 123,58 €/MWh, najvišu među tržištima povezanim sa regionom jugoistočne Evrope. Razlog je činjenica da LNG doprinosi sigurnosti snabdevanja, ali ne mora nužno da smanji marginalnu cenu električne energije kada je sam prirodni gas skup. Sa prosečnom cenom TTF fjučersa od 46,56 €/MWh i rastom proizvodnje iz gasnih elektrana od 25,3%, termoelektrane na gas ostale su skup instrument za balansiranje sistema.
Grčka je pokazala drugačiji obrazac. Priliv LNG-a povećan je za 15,2%, dok je tržište električne energije ostalo relativno konkurentno sa prosečnom cenom od 86,77 €/MWh, a izvoz je porastao za 35,7% na 241 GWh. Prednost Grčke nije se zasnivala samo na LNG-u. Ključnu ulogu odigrala je kombinacija fleksibilnosti LNG kapaciteta, snažnije proizvodnje iz obnovljivih izvora i veće hidroproizvodnje. LNG je sistemu pružio dodatne mogućnosti upravljanja, dok su obnovljivi izvori i hidroelektrane doprineli konkurentnijoj strukturi proizvodnje.
Pad priliva LNG-a u Hrvatskoj na 633,39 GWh dogodio se tokom nedelje u kojoj je hidroproizvodnja porasla za čak 75,4%, dok su cene električne energije pale za 5,5%, na 100,94 €/MWh. Ovaj primer još jednom pokazuje da se LNG mora posmatrati zajedno sa ukupnim proizvodnim miksom. Smanjenje LNG tokova ne mora automatski da dovede do rasta cena električne energije ukoliko dođe do povećanja proizvodnje iz hidroelektrana ili većeg uvoza. Ipak, dugoročno posmatrano, hrvatska LNG pozicija ostaje strateški značajna, jer terminal na ostrvu Krk obezbeđuje fleksibilnost snabdevanja gasom ne samo Hrvatskoj, već i susednim tržištima.
Za investitore, fleksibilnost koju donosi LNG utiče na više sektora istovremeno. Gasne elektrane zavise od njega zbog sigurnosti snabdevanja gorivom. Industrijski potrošači zavise od njega indirektno, kroz njegov uticaj na cene električne energije. Investitori u skladištenje energije moraju razumeti u kojim situacijama će proizvodnja iz gasnih elektrana podržanih LNG-om određivati marginalnu cenu tokom večernjih sati. Planeri elektroenergetskih mreža i kreatori energetskih politika oslanjaju se na LNG kao važan element otpornosti sistema u periodu kada se smanjuje udeo uglja, a raste penetracija obnovljivih izvora energije.
22. nedelja pokazala je da LNG nije jednostavan faktor koji automatski obara cene. Italija je imala velike količine LNG-a i istovremeno veoma visoke cene električne energije. Grčka je beležila oporavak LNG tokova uz konkurentne izvozne pozicije. Hrvatska je imala manje LNG-a, ali snažnu podršku hidroenergetskog sektora. Komercijalna vrednost LNG-a u jugoistočnoj Evropi leži pre svega u fleksibilnosti sistema, a ne u garanciji jeftine energije. Na volatilnom tržištu gasa upravo ta fleksibilnost može predstavljati razliku između uspešnog ograničavanja rasta cena i tržišta koje funkcioniše pod uslovima energetske oskudice.
Pripremljeno od strane electricity.trade
