Izgradnja gasnog interkonektora između Severne Makedonije i Grčke odvija se prema planu, a očekuje se da će prekogranični gasovod biti pušten u rad tokom 2027. godine.
Projekat zajednički koordiniraju Ministarstvo energetike Severne Makedonije, državni operator sistema za prenos prirodnog gasa Nomagas i grčki operator sistema za prenos prirodnog gasa DESFA. Gasovod je namenjen diverzifikaciji pravaca snabdevanja prirodnim gasom Severne Makedonije i smanjenju zavisnosti zemlje od jednog ulaznog pravca i jednog dobavljača.
Po puštanju u rad, interkonektor će omogućiti pristup tečnom prirodnom gasu (LNG) koji stiže preko FSRU terminala u Aleksandrupolisu, kao i prirodnom gasu iz Azerbejdžana koji se doprema putem Transjadranskog gasovoda (TAP). Istovremeno, gasni sistem Severne Makedonije biće snažnije povezan sa grčkom i širom evropskom gasnom infrastrukturom.
Ukupna dužina gasovoda iznosiće približno 123 kilometra, od čega će se 67 kilometara nalaziti na teritoriji Severne Makedonije, a 56 kilometara u Grčkoj. Na grčkoj strani gasovod će biti povezan sa prenosnim sistemom kompanije DESFA u mestu Nea Mesimvrija, u blizini Soluna.
Prekogranična veza biće uspostavljena na graničnom prelazu Evzoni–Gevgelija, dok će se deonica kroz Severnu Makedoniju nastavljati do Negotina, gde će biti povezana sa postojećim nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa.
Početni transportni kapacitet gasovoda planiran je na 1,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Tehničko rešenje omogućava povećanje kapaciteta na 3 milijarde kubnih metara godišnje ugradnjom dodatnih kompresorskih stanica, u skladu sa budućom tržišnom potražnjom.
Izgradnja deonice kroz Severnu Makedoniju počela je u julu 2025. godine. Vrednost tog dela projekta procenjuje se na oko 60 miliona evra, a finansijsku podršku obezbeđuju Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska unija i Vlada Severne Makedonije.
Planirani početni kapacitet gasovoda veliki je u odnosu na veličinu tržišta prirodnog gasa u Severnoj Makedoniji, zbog čega projekat ima potencijalni značaj i izvan domaće potrošnje. Njegova dugoročna vrednost zavisiće od razvoja distributivne gasne mreže, rasta industrijske potrošnje prirodnog gasa, kao i mogućeg razvoja tranzitnih i regionalnih aranžmana za snabdevanje gasom.
