Gasovod kroz Crnu Goru koštao bi više od 210 mil EUR i bio bi dug 96 kilometara

, Region energetika

Ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović za CdM kaže da se projekat Jadransko-jonskog gasovoda IAPnalazi na Jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata (Single Project Pipeline) Crne Gore, za čiju implementaciju su 2021. godine procenjena sredstva iznosila 210 mil EUR.

– Verujemo da je pomenuti iznos, usled globalnog povećanja cena građevinskih materijala sada viši, a precizniju procenu očekujemo tokom ove godine, kada je planirana i revizija postojeće dokumentacije (idejno rešenje i geoistraživački radovi, procena uticaja na životnu sredinu), što je neophodno da bi se pristupilo izradi glavnog projekta – navodi ministar.

Projektom IAP planirano je, kako dodaje on, da se gasovodom poveže albanski grad Fiera i hrvatski grad Split, prolazeći pri tome kroz teritorije Crne Gore.

– Cevovod je planiran kao dvosmerni, sa ukupnom dužinom gasovoda od oko 511 km, pri čemu je dionica kroz CG duga oko 96 km, od čega oko 37 km cjevovoda bi bilo postavljeno pod morem (offshore). Ukupan kapacitet od 5 milijardi m3/godišnje treba da omogući snabdijevanje prirodnim gasom Albanije (1 milijarda m3), Crne Gore (0,5 milijardi m3), juga Bosne i Hercegovine (1 milijarda m3) i Hrvatske i dalje do centralne Evrope (2,5 milijarde m3) – ističe Ibrahimović.

Ibrahimović napominje da će se revizijom dokumentacije odrediti izlazna tačka, koja će omogućiti Crnoj Gori snabdevanje prirodnim gasom.

Crna Gora nema izgrađenu infrastrukturu za korišćenje prirodnog gasa u ovom momentu, međutim sa izdradnjom cevovoda stvoriće se preduslovi za dalju upotrebu – navodi on. 

Gasifikacija Crne Gore

Prema njegovim rečima, realizacijom Jadransko-jonskog gasovoda Crna Gora, ali i celi region, ostvarili bi značajne koristi: pre svega u smislu jačanja energetske bezbednosti snabdevanjem prirodnim gasom i podjednako važnog smanjenja zagađenja životne sredine kroz diversifikaciju energetskog sektora. Takođe, realizacija IAP projekta omogućila bi integraciju tržišta uz jačanje prekogranične saradnje.

Strategija razvoja energetike Crne Gore do 2030. Jadransko-jonski gasovod identifikuje kao vodeću opciju gasifikacije Crne Gore.

– Poseta Azerbejdžanu i razgovor sa kolegama iz resora energetike, ali i sama diskusija i učešće visokih zvaničnika iz zemalja EU i Evropske komisije na ministarskom sastanku jasan je signal koliko je ovaj projekat visoko na listi za dalji razvoj i podršku u međunarodnioj zajednici – kaže on.

Ibrahimović za CdM kaže da Jonsko-jadranski gasovod (IAP Ioanian – Adriatic Pipeline) predstavlja integralni deo Trans-jadranskog gasovoda (TAP Trans – Adratic Pipeline). Implementacija cjelokupnog projekta omogućava otvaranje novog energetskog koridora za region Jugoistočne Evrope u okviru Južnog gasnog koridora, sa ciljem uspostavljanja novog pravca snabdijevanja prirodnim gasom sa Bliskog istoka i Kaspijskog regiona.

Projekat IAP nalazi se na listama projekata od zajedničkog interesa između ugovornih strana Energetske zajednice i država članica Evropske unije. 

Kompleksan projekat

Jasan je Ibrahimović – reč je o veoma kompleksnom projektu, sa obimnom projektnom dokumentacijom, koji iziskuje kontinuiranu saradnju sa zemljama regiona, ali smatram da treba pojačati dinamiku aktivnosti vezanih za dalju realizaciju i u tom pravcu smo i preduzeli konkretne korake.

– Podsetiću vas da smo nedavno na vladi predložili informaciju i imenovali državnu kompaniju Montenegro Bonus, za učešće u osnivanju regionalne kompanije, kao zvanični TSO (operater prenosnog sistema gasa). U osnivanju pomenute regionalne kompanije, pored predstavnika Crne Gore, učestvovali bi i TSO predstavnici Hrvatske, Albanije i Bosne i Hercegovine, sa jednakim učešćem u kompaniji, dok bi sedište kompanije bilo u Splitu – kazao je Ibrahimović za CdM. 

Dodaje da bi kompanija obavljala poslove vezano za pripremu izgradnje gasovoda koji će prolaziti teritorijom Republike Hrvatske, Crne Gore i Albanije, promovisanja i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa za ugovornice projekta, kao što su: komunikacija sa EU organima (DG Energy, Energy Community Secretariat, ACER, ENTSOG, DG NEAR, itd), učestvovanje u radnim grupama nadležnih organa, saradnja sa internacionalnim telima, kompanijama, finansijskim institucijama i potencijalnim investitorima, i po potrebi obezbeđivanje projektne dokumentacije i ostalih potrebnih istraživanja.

– Prepoznajući obaveze koje Crna Gora ima kao potpisnica Pariskog sporazuma i kandidat za članstvo u EU naše je strateško opredeljenje da razvoj energetskog sektora baziramo na principima dekarbonizacije i zelene energetske tranzicije – ističe on.

Značajni potencijali Crne Gore

Što se tiče obnovljivih izvora energije, Ibrahimović napominje da je nesporno da naša država poseduje značajne potencijale, kako u vetro, hidro, tako i u solarnoj energiji.

– Trenutno u ministarstvu intezivno radimo na izmenama i kreiranju pravnog okvira , koji će omogućiti zainteresovanim stranim investitorima da ulažu svoj kapital u razvoj “zelenih” projekata, uz minimalne biznis i birokratske barijere – kaže Ibrahimović.

On je podsetio da je sekretarijat Energetske zajednice u svom godišnjem izveštaju o implementaciji (2022.) u kojem prati usklađivanje sa svojim pravnim tekovinama i rezultate koje je naša država ostvarila, objavio da Crna Gora ima najbolji ukupni rezultat u Energetskoj zajednici, 69 procenata, što je podstrek više za nas da nastavimo u tom pravcu.

– Kompletna geo-politička situacija, pojava COVID-19, rat u Ukrajini, sve nam to ukazuje na potrebu snažnijeg angažovanja u ovoj oblasti. Iskustvo nas uči da energetski stabilan sistem utiče na ekonomsku stabilnost države i obratno. Ključno je da pronađemo balans, u načinu na koji ćemo razvijati ove projekte uz pažljivo projektovanje i planiranje, prateći standarde kada je reč o zaštiti okoline – zaključio je Ibrahimović u razgovoru za CdM.

Sign up for updates & special reports

error: Content is protected !!