Grčko tržište prirodnog gasa značajno se proširilo u prvom kvartalu 2026. godine, podstaknuto pre svega naglim rastom prekograničnih tokova i većim uvozom LNG-a, dok je domaća potrošnja zabeležila blagi pad, prema podacima operatora prenosnog sistema DESFA.
Ukupna potražnja za gasom između januara i marta dostigla je 26,42 TWh, što predstavlja povećanje od 18,5% u odnosu na 22,3 TWh u istom periodu 2025. godine. Ključni pokretač ovog rasta bio je nagli skok izvoza, koji je porastao na 5,99 TWh sa svega 1,44 TWh godinu dana ranije. Ovaj razvoj dodatno učvršćuje ulogu Grčke kao regionalnog tranzitnog i trgovinskog čvorišta za gas.
Nasuprot tome, domaća potrošnja gasa blago je opala, na 20,43 TWh, što je smanjenje od 2,1% na godišnjem nivou. DESFA navodi da ovaj trend odražava promene u obrascima potrošnje, pri čemu je smanjena upotreba gasa u proizvodnji električne energije nadoknađena porastom industrijske potrošnje, kao i potrošnje u segmentu komprimovanog prirodnog gasa (CNG) i distributivnih mreža.
Uvoz gasa tokom kvartala iznosio je ukupno 26,4 TWh, pri čemu je tečni prirodni gas (LNG) činio većinski deo. Isporuke LNG-a dostigle su 14,9 TWh, što predstavlja oko 56% ukupnog uvoza i značajno povećanje u odnosu na 10,96 TWh u istom periodu prethodne godine. Ovo potvrđuje sve veću zavisnost Grčke od LNG-a kao ključnog izvora snabdevanja.
Terminal za LNG u Revithoussi ostao je glavni ulazni punkt u zemlji, sa 11,44 TWh, odnosno oko 43% ukupnog uvoza. Terminal u Aleksandrupoliju doprineo je sa 3,46 TWh (oko 13%). Uvoz putem gasovoda takođe je imao značajnu ulogu, sa 8,77 TWh preko Sidirokastroa i 2,73 TWh preko Nea Mesimvrije.
U okviru strukture domaće potrošnje, upotreba gasa za proizvodnju električne energije smanjena je na 12,48 TWh sa 13,33 TWh godinu dana ranije. Istovremeno, industrijska potrošnja i CNG potražnja porasle su na 2,28 TWh, u odnosu na 2,13 TWh, dok su isporuke u distributivne mreže povećane na 5,67 TWh, u poređenju sa 5,40 TWh u prvom kvartalu 2025. godine.
Sjedinjene Američke Države ostale su vodeći snabdevač Grčke LNG-om, sa isporukama od 7,6 TWh, što predstavlja oko dve trećine ukupnog LNG uvoza. Slede ih Nigerija sa 3,02 TWh, dok su manji obimi potekli iz Egipta (0,51 TWh) i Mauritanije (0,35 TWh).
I pored smanjenja broja LNG pošiljki, ukupni uvezeni obimi su porasli. U prvom kvartalu 2026. isporučeno je ukupno 16 pošiljki, koje su prenele 11,48 TWh, u poređenju sa 20 pošiljki i 10,65 TWh godinu dana ranije. Ovo ukazuje na veće pošiljke po isporuci i veću efikasnost uvoza.
Rast je zabeležen i u segmentu malog LNG-a, gde se aktivnost gotovo udvostručila. Ukupno je utovareno 273 LNG kamiona tokom kvartala, u poređenju sa 144 u istom periodu prošle godine. Obimi utovara porasli su na 12.496 kubnih metara, dok je energija isporučena kroz ovaj segment povećana za približno 92%, na 83.252,18 MWh. Ovi trendovi ukazuju na brz razvoj malog LNG tržišta u Grčkoj, uz istovremeno jačanje njene uloge u regionalnim energetskim tokovima.
