U bliskoj budučnosti, Grčka bi mogla da stvori milijarde evra svojoj ekonomiji kroz razvoj energetskih mreža i gasovoda sa centralnom Evropom, navodi se u studiji koju je objavila konsultantska kompanija KPGM. U studiji je navedeno i da Grčka ima i ogroman potencijal za eksploataciju obnovljivih izvora energije.
Prema studiji konsultantske kuće KPMG, projekat elektromreže Jugoistok-Sever, koji je Grčka pokrenula sa svojim partnerima u Evropi prošle godine, mogao bi doneti između 6,2 i 17,5 milijardi evra za grčku privredu, uz istovremeno smanjenje cene električne energije za potrošače i jačanje energetske bezbednosti Evrope, piše Grik Reporter.
Tokom poslednjih nekoliko godina, Grčka se pojavila kao regionalno energetsko čvorište, služeći i kao pretovarna tačka za snabdevanje prirodnim gasom jugoistočne i zapadne Evrope i kao izvoznik električne energije svojim susedima.
Grčka je u subotu primila prvu pošiljku tečnog prirodnog gasa u postrojenju za regasifikaciju plutajućeg skladišta (FSRU) u Aleksandrupolisu
FSRU će biti povezan sa 28 kilometara dugim podmorskim i kopnenim gasovodom za prenos gasa pod visokim pritiskom, koji će, kada bude u funkciji, isporučivati prirodni gas Grčkom prenosnom sistemu (NNGTS) i dalje do krajnjih potrošača u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Srbiji i dalje do Moldavije i Ukrajine na istok i Mađarske i Slovačke na zapad.
Sa ovim projektom, Grčka je dobila svoje drugo postrojenje za uvoz LNG-a, dodajući DESFA-in uvozni terminal koji se nalazi na ostrvu Revitousa.
Grčka planira elektroenergetske veze sa Egiptom, Kiprom i Izraelom
Grčki nacionalni mrežni operater želi da unapredi elektroenergetske veze sa Bugarskom, Italijom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Turskom, ali takođe nastavlja sa planovima za povezivanje grčke mreže sa Kiprom, Izraelom i Egiptom.
Projekat Grčka-Egipat uključuje povezivanje egipatskog i grčkog elektroenergetskog sistema putem podmorskih kablova i visokonaponskih jednosmernih strujnih veza, kapaciteta 3.000 MW. Cilj Grčke je da transportuje 100 odsto zelene energije iz Egipta u Atiku, a samim tim i na evropsko tržište.
Interkonektor Grčka-Kipar-Izrael/Euro Azija je projekat čiji je cilj okončanje energetske izolacije Kipra uz povezivanje Izraela sa EU. Njegov rok implementacije je do 2027. za segment Krit-Kipar i do 2029. za segment Kipar-Izrael. Projekat sa budžetom od 1,9 milijardi evra privukao je interesovanje velikih investitora unutar i van Evrope.
U studiji KPMG se takođe navodi da Grčka predvodi ostatak Evrope u „ozelenjavanju” svog energetskog sektora, tako što je naglo smanjila upotrebu lignita kao izvora goriva i istovremeno povećala proizvodnju iz obnovljivih izvora, posebno solarne energije.
„Grčka sprovodi opsežne reforme u svom energetskom sektoru kako bi promovisala dekarbonizaciju i podstakla razvoj konkurentnih tržišta. U apsolutnom smislu, sektor proizvodnje električne energije u Grčkoj smanjio je emisije CO2 za više od 58 odsto u poređenju sa nivoima iz 2010. godine“, navodi se u izveštaju.
Ovo se uglavnom pripisuje velikom smanjenju proizvodnje i upotrebe lignita i korišćenju obnovljive energije. Pored toga, može se primetiti da je ranije pomenuto smanjenje od 58 odsto, koje je Grčka ostvarila, znatno veće u odnosu na 21 odsto, koliko iznosi prosek EU27.
Govoreći na ministarskoj konferenciji Međunarodne agencije za energetiku (IEA) ranije ove nedelje, zamenica ministra životne sredine i energetike Aleksandra Sdoukou je rekla da je Grčka za samo četiri godine udvostručila instalisane kapacitete elektrana na obnovljivu energiju u zemlji, čime je dostigla 50 odsto proizvodnje električne energije, dok je cilj za 2030. godinu da dostigne 80 odsto.
Izvor: Energija Balkana