Nedavna procena grčkog operatera distribucionog sistema DEDDIE pokazuje da nacionalna distribuciona mreža ima tehnički kapacitet da integriše značajne količine baterijskog skladištenja energije, potencijalno u rasponu od 1,8 do 2,9 GW. Studija je imala za cilj da utvrdi koliko samostalnog skladištenja sistem može da primi bez ugrožavanja ukupne stabilnosti mreže.
Analiza se fokusirala isključivo na kopneni deo mreže, procenjujući performanse i ograničenja 230 trafostanica i 453 transformatora. Jedan od ključnih zaključaka je da su regioni sa jakom solarnom penetracijom najpogodniji za povezivanje baterija. Pošto solarna proizvodnja prati predvidljiv dnevni obrazac, baterije se mogu puniti i pražniti kako bi aktivno smanjile zagušenja u mreži, za razliku od varijabilnijih izvora poput vetra ili hidroenergije.
Na osnovu ovih kriterijuma, DEDDIE je identifikovao 70 trafostanica kao prioritetne tačke za projekte baterijskog skladištenja. Ove lokacije su odabrane jer visoki nivoi solarne proizvodnje čine sisteme skladištenja posebno efikasnim u izravnavanju tokova električne energije i smanjenju lokalnog opterećenja mreže. Studija je takođe pokazala značajne regionalne razlike: Atika i Epir imaju ograničen potencijal zbog manjeg broja pogodnih trafostanica i niže solarne gustine, dok centralna Grčka i centralna Makedonija mogu primiti gotovo dvostruko veći kapacitet, što odražava jaku fotonaponsku instalaciju i dostupnost mrežnog prostora.
Studija upozorava da koristi za mrežu ne rastu beskonačno sa većim instalacijama baterija. Iznad određenog praga, dodatno skladištenje pruža sve manje smanjenje zagušenja. Na osnovu analize, optimalni kapacitet baterija procenjen je na između 1,15 i 1,7 GW, gde su maksimalizovani dobitci u efikasnosti sistema.
Ovi rezultati naglašavaju rastuću ulogu skladištenja energije u grčkom elektroenergetskom sistemu, posebno kako solarna energija dominira novim obnovljivim kapacitetima. Do kraja 2025. distribuciona mreža je imala oko 9 GW obnovljivih kapaciteta, uključujući 7,2 GW solarne energije, dok je na nivou prenosa ukupno bilo 8,1 GW, od čega 3,7 GW solarne energije. Ovi trendovi ukazuju na to zašto se baterijsko skladištenje sve više smatra ključnom infrastrukturom, a ne samo dopunskom tehnologijom.
