Grčka je dobila odobrenje za program vredan 2,3 milijarde evra za dekarbonizaciju svojih ostrva, pri čemu će više od 2 milijarde evra biti usmereno na elektroenergetske interkonekcije, obnovljivu proizvodnju i skladištenje energije, dok Atina ubrzava zamenu proizvodnje električne energije iz nafte.
Program, odobren u saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom, predviđa oko 1,1 milijardu evra za elektroenergetske interkonekcije i prateću infrastrukturu na području Dodekaneza, Kiklada i Severnog Egeja.
Dodatnih 977 miliona evra biće izdvojeno za projekte obnovljive energije u kombinaciji sa skladištenjem, dok će 200 miliona evra biti namenjeno višenamenskim branama i akumulacijama, a 56 miliona evra infrastrukturi za punjenje električnih vozila.
Obim ulaganja u elektroenergetsku mrežu čini ovaj program značajnijim od konvencionalnog paketa podrške obnovljivim izvorima energije.
Mnoga grčka ostrva su se tradicionalno oslanjala na izolovane elektroenergetske sisteme koje su uglavnom snabdevale skupe elektrane na naftu. Povezivanje ostrva sa kopnenom mrežom omogućava da do njih stigne jeftinija električna energija, istovremeno stvarajući nove mogućnosti za plasman lokalno proizvedene energije iz vetra i sunca.
Time se takođe može smanjiti potreba za održavanjem termoenergetskih kapaciteta koji postoje isključivo radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja.
Investicioni program stoga rešava dva ključna ograničenja dekarbonizacije grčkih ostrva: nedovoljne prenosne kapacitete i ograničenu mogućnost malih izolovanih sistema da prihvate velike količine promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Skladištenje energije postaće sve značajnije kako se budu priključivali novi kapaciteti solarne i vetroenergije.
Baterijski sistemi i druga fleksibilna sredstva mogu apsorbovati višak proizvodnje tokom perioda visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora i isporučivati električnu energiju kada proizvodnja opadne, čime se smanjuje ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i ograničava zavisnost od fosilnih rezervnih kapaciteta.
Ova strategija dodatno jača širu ulogu Grčke u elektroenergetskoj tranziciji jugoistočne Evrope.
Zemlja ubrzano povećava proizvodnju električne energije iz solarnih i vetroelektrana, istovremeno ulažući u domaću prenosnu mrežu i prekogranične veze. Interkonekcije ostrva proširuju ovaj proces i na sisteme koji su tradicionalno funkcionisali na periferiji kontinentalnog elektroenergetskog tržišta.
Projekti na Kikladima već su pokazali kako interkonekcije mogu smanjiti oslanjanje na lokalnu proizvodnju električne energije iz nafte. Proširenje ovog modela na Dodekanez i Severni Egej omogućilo bi da veći deo potrošnje na ostrvima bude uključen u povezano elektroenergetsko tržište.
Za investitore u obnovljive izvore energije, program bi mogao otvoriti nova područja u kojima je potencijal za proizvodnju energije prethodno bio ograničen slabim kapacitetima mreže.
Međutim, vrednost budućih projekata sve će više zavisiti od kombinacije proizvodnih kapaciteta, skladištenja i mogućnosti priključenja na mrežu, a ne samo od ukupno instaliranih megavata obnovljivih izvora.
Program takođe uključuje ulaganja u vodnu infrastrukturu, stvarajući potencijalne veze između upravljanja energijom, snabdevanja vodom i klimatske otpornosti na ostrvima gde tokom turističke sezone naglo raste i potražnja za električnom energijom i vodom.
Trenutno se procenjuje da je na raspolaganju oko 2 milijarde evra, pri čemu konačan iznos delimično zavisi od vrednosti dozvola za emisiju ugljenika u EU.
To uvodi određenu izloženost promenama cena u pogledu finansiranja, ali ne menja strateški pravac programa.
Grčka prelazi sa subvencionisanja izolovanih projekata obnovljive energije ka finansiranju infrastrukture neophodne za funkcionisanje mnogo integrisanijeg elektroenergetskog sistema ostrva.
Program vredan 2,3 milijarde evra stavlja prenosnu mrežu i skladištenje energije u središte te promene.
