Manji solarni proizvođači u Grčkoj suočavaju se sa sve većim finansijskim pritiskom, jer pad prihoda od električne energije i rast restrikcija proizvodnje (curtailment) guraju mnoge projekte obnovljivih izvora ka ekonomskoj nestabilnosti. Stručnjaci upozoravaju da sve veći broj postrojenja teško održava finansijsku održivost, dok državne mere podrške još uvek nisu sprovedene.
Brza ekspanzija solarnih kapaciteta dodatno je pojačala pritisak na tržište. Gotovo 1,9 GW novih solarnih instalacija pušteno je u rad tokom 2025. godine, dok je rast potražnje za električnom energijom bio minimalan. U kombinaciji sa nedovoljno razvijenom infrastrukturom za skladištenje energije, ova neravnoteža dovela je do naglog rasta ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Ograničena proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je 876,5 GWh u prvih četiri meseca 2026. godine, što predstavlja rast od 49% na godišnjem nivou. Istovremeno, tržišni uslovi na tržištu električne energije značajno su se pogoršali. Broj sati sa nulom ili negativnim cenama električne energije porastao je na 239,5 sati u prvom kvartalu 2026, u poređenju sa samo 13 sati u istom periodu prethodne godine.
Projekti koji rade pod feed-in premium šemama među najteže su pogođenima. Prema procenama, prihodi pojedinih proizvođača pali su i do 62% početkom aprila, što je dovelo do ozbiljnih poteškoća u servisiranju finansijskih obaveza. To je otvorilo zabrinutost oko mogućeg rasta neperformirajućih kredita u sektoru obnovljive energije.
Uprkos rastućem pritisku, grčko Ministarstvo životne sredine i energetike još uvek nije uvelo konkretne interventne mere. Planirani mehanizam za redistribuciju restrikcija proizvodnje i dalje je u pripremi, iako je ranije najavljivan. U toku su i razgovori o privremenoj korekciji cena, ali konačna odluka još nije doneta.
Pogoršanje tržišnog okruženja ubrzava konsolidaciju sektora. Velike energetske kompanije sve češće preuzimaju finansijski ugrožene manje projekte, dok je deo zajednički (community-owned) obnovljivih projekata već promenio vlasništvo.
Ovi izazovi dodatno su pojačani kašnjenjima u razvoju baterijskih sistema za skladištenje energije, što ostavlja elektroenergetski sistem bez dovoljne fleksibilnosti da apsorbuje sve veće količine proizvodnje iz obnovljivih izvora.
