Grčka se priprema za ubrzano širenje kapaciteta za skladištenje električne energije, sa ciljem da do sredine 2027. godine u rad pusti 1,5 GW baterijskih kapaciteta, dok se do kraja 2028. godine planira dostizanje približno 3 GW.
Program se razvija kroz dva paralelna pravca. Prvi obuhvata samostalne baterijske sisteme koji posluju na tržišnim osnovama, pri čemu nadležni organi trenutno razmatraju projekte ukupnog kapaciteta od 4,7 GW. Rang-lista projekata koji ispunjavaju uslove očekuje se početkom septembra.
Drugi pravac odnosi se na projekte iz obnovljivih izvora energije opremljene baterijskim sistemima koji dele istu tačku priključenja na elektroenergetsku mrežu. Grčki operator prenosnog sistema ADMIE priprema konačne ponude za priključenje za projekte obnovljivih izvora i skladištenja energije ukupnog kapaciteta od približno 2,5 GW, koji koriste ovakav model povezivanja.
Zajedno, ova dva razvojna pravca obuhvataju gotovo 7 GW projekata i mogla bi da privuku investicije u vrednosti od oko 2,5 milijarde evra. Oko 2 GW odnosi se na baterijske sisteme povezane sa grupama solarnih elektrana. Ovaj model uveden je krajem 2024. godine kako bi se unapredilo korišćenje postojećih kapaciteta za priključenje na mrežu i smanjila potreba za izgradnjom zasebnih priključaka, iako je veliki broj projekata i dalje u zastoju zbog čekanja na zvanična odobrenja.
Grčka trenutno raspolaže sa oko 630 MW operativnih baterijskih kapaciteta. Oko 530 MW potiče iz samostalnih projekata finansiranih kroz Mehanizam za oporavak i otpornost, dok je dodatnih 100 MW priključeno na distributivnu mrežu kojom upravlja DEDDIE. Vlada očekuje da će ukupni kapacitet dostići 1 GW do kraja 2026. godine, a zatim porasti na 1,5 GW tokom narednog leta.
U rad postepeno ulaze i tržišno orijentisani baterijski projekti. Među prvim velikim postrojenjima nalaze se projekat kompanija Metlen i Karatzis Group u Tesaliji, kapaciteta 330 MW, kao i baterijsko postrojenje kompanije Heron u Viotiji, kapaciteta 162 MW.
Razvoj baterijskih sistema upotpuniće i projekat reverzibilne hidroelektrane Amfilohija kompanije TERNA Energy, instalisane snage 680 MW. Kada se uzmu u obzir obe tehnologije skladištenja energije, ukupni kapacitet Grčke mogao bi da se približi 4 GW do kraja 2028. godine.
Glavni izazov više nije zainteresovanost investitora niti dostupnost kapitala. Ključno pitanje predstavlja brzina kojom će ADMIE izdavati ponude za priključenje i definisati uslove rada za baterijske sisteme koji dele pristup mreži sa portfolijima solarnih elektrana. Upravo će te odluke odrediti koliki deo planiranog razvojnog portfelja od 7 GW može postati finansijski održiv i ući u fazu izgradnje.
