Crnogorska vetroelektrana Gvozd snage 54,6 MW proizvela je 26 GWh električne energije tokom prva tri meseca rada, čime je smanjila deficit električne energije državne elektroenergetske kompanije EPCG za 8,5 odsto.
Po cenama na crnogorskoj berzi električne energije, EPCG je vrednost te proizvodnje procenila na približno 2,43 miliona evra. To ukazuje na prosečnu ostvarenu vrednost od oko 93,5 evra/MWh, iako ta cifra odražava metodologiju vrednovanja kompanije i trenutak plasmana energije na tržište, a ne predstavlja revidirani prihod projekta.
Početna proizvodnja odgovara faktoru iskorišćenja kapaciteta od približno 22 odsto tokom tromesečnog perioda. To je ispod dugoročnog očekivanog nivoa projekta, ali obuhvata mesece puštanja elektrane u rad i period godine koji ne mora biti reprezentativan za godišnje uslove vetra.
Očekuje se da će Gvozd proizvoditi 150 GWh godišnje, što podrazumeva dugoročni faktor iskorišćenja kapaciteta nešto veći od 31 odsto. Njena finansijska vrednost raste tokom sušnih leta, jer proizvodnja iz vetra smanjuje potrebu za uvozom električne energije u periodima kada su hidroelektrane EPCG-a Perućica i Piva suočene sa ograničenjima u proizvodnji.
Prvu fazu projekta izgradio je Nordex, koji je instalirao osam turbina N163/6.X, uz podršku EBRD kredita od 82 miliona evra. Nordex je takođe zaključio ugovor o održavanju u trajanju od 25 godina, čime se smanjuje deo rizika EPCG-a povezanog sa raspoloživošću postrojenja i troškovima servisiranja tokom životnog veka projekta.
Dodatni projekat Gvozd II snage 21 MW obuhvatiće još tri turbine, na osnovu ugovora sa Nordexom vrednog 26 miliona evra, uz podršku dodatne kreditne linije EBRD-a od 26 miliona evra. Prošireni kompleks ukupne snage 75,6 MW trebalo bi da proizvodi više od 210 GWh godišnje.
Dosadašnji rezultati rada dodatno opravdavaju širi razvojni portfelj vetroelektrana u Crnoj Gori, uključujući projekat Brajići snage 101 MW kompanije WPD Europe na području Budve i Bara. Očekuje se da će za projekat Brajići biti potrebno više od 140 miliona evra, dok bi izgradnja mogla da počne 2027. godine, u zavisnosti od procene uticaja na životnu sredinu, dobijanja dozvola, uslova priključenja na mrežu i obezbeđivanja finansiranja.
Energiju vetra treba analitički posmatrati odvojeno od solarne energije. Proizvodnja Gvožda manje je koncentrisana u podnevnim satima, kada regionalni fotonaponski kapaciteti već sve više stvaraju višak proizvodnje. Faktor iskorišćenja kapaciteta je viši, sezonski profil proizvodnje je drugačiji, a energija može imati veću vrednost za elektroenergetski sistem tokom večernjih ili zimskih perioda. Istovremeno, projekti vetroelektrana nose složenije rizike povezane sa pristupnim putevima, temeljima, dizalicama i konfiguracijom terena, posebno u planinskom zaleđu crnogorskog primorja.
