Elektroenergetski sistem jugoistočne Evrope tokom 23. nedelje suočio se sa tipičnim izazovom ranog leta u pogledu balansiranja sistema: potrošnja električne energije je porasla, proizvodnja iz vetroelektrana oslabila, solarna energija nije bila dovoljna da pokrije večernje potrebe, a operatori sistema morali su više da se oslone na hidroelektrane i termoelektrane. Rezultat je bila značajna promena u regionalnom proizvodnom miksu, pri čemu su hidroelektrane pružile delimično olakšanje, dok su termoenergetski kapaciteti popunili preostali deficit.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije smanjena je za 8,9% na nedeljnom nivou, sa 3.377 GWh na 3.075 GWh. Pad je prvenstveno bio posledica slabije proizvodnje iz vetroelektrana, koja je na nivou regiona opala za 15,5%. Proizvodnja iz solarnih elektrana smanjena je umerenije, za 5,1%. Ovo kretanje bilo je posebno značajno jer se dogodilo istovremeno sa rastom regionalne potrošnje električne energije od 8,2%, na ukupno 15,15 TWh.
Najveći pad proizvodnje iz obnovljivih izvora zabeležen je u Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji, uglavnom zbog slabije proizvodnje iz vetroelektrana. Bugarska i Mađarska takođe su imale manju proizvodnju iz obnovljivih izvora, pre svega zbog lošijih rezultata solarnih elektrana. Grčka je zabeležila pad ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora od 6,1%, pošto je smanjenje proizvodnje iz vetra od 16,5% bilo veće od povećanja solarne proizvodnje od 1,8%. Izuzetak je bila Turska, gde je ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora povećana za 1,2%, zahvaljujući snažnom rastu proizvodnje iz solarnih elektrana od čak 61,0%.
Pad proizvodnje iz vetroelektrana bio je posebno važan za satni profil cena električne energije. Solarna energija može da obori cene tokom podnevnih sati, ali energija vetra doprinosi snabdevanju tokom većeg dela dana i može da ublaži pritisak na marginalne cene tokom večernjih sati. Sa slabijim vetrom, preostala potražnja koju je potrebno pokriti drugim izvorima postala je teže upravljiva tokom perioda bez solarne proizvodnje. To objašnjava zašto su cene zadržale izražen večernji rast čak i na tržištima gde su podnevne cene bile niže.
Hidroelektrane su predstavljale glavni stabilizacioni faktor među obnovljivim izvorima energije. Regionalna proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 10,1% na nedeljnom nivou, dostigavši 3,97 TWh. Glavni pokretač ovog rasta bila je Turska, gde je hidroproizvodnja povećana za 15,4%, odnosno za 356 GWh, na ukupno 2,66 TWh. Rast proizvodnje iz hidroelektrana zabeležen je i u Italiji (7,5%), Hrvatskoj (73,6%) i Srbiji (30,8%). Ova povećanja doprinela su ublažavanju veleprodajnih cena električne energije na pojedinim tržištima, jer su smanjila potrebu za angažovanjem skupljih termoenergetskih kapaciteta.
Međutim, hidrološka slika nije bila jednako povoljna u celom regionu. Bugarska, Mađarska, Grčka i Rumunija zabeležile su manju proizvodnju iz hidroelektrana, što može biti posledica slabijih dotoka vode, različitih strategija angažovanja kapaciteta ili stanja akumulacija. Upravo ova neujednačena raspodela hidroenergetskih resursa predstavlja jedan od razloga zbog kojih su se cene u regionu kretale različitim pravcima umesto da prate jedinstven trend. Raspoloživost hidroelektrana može značajno da utiče na marginalne cene na nivou pojedinačnih država, naročito u sistemima gde hidroelektrane konkurišu lignitu, prirodnom gasu ili uvozu električne energije.
Proizvodnja iz termoelektrana snažno je porasla širom regiona. Ukupna termoenergetska proizvodnja u jugoistočnoj Evropi povećana je za 24,5% na nedeljnom nivou, dostigavši 4,22 TWh, uz rast proizvodnje i iz elektrana na ugalj i iz gasnih elektrana. Najveći doprinos dala je Turska, gde je termoenergetska proizvodnja više nego udvostručena i dostigla 2,03 TWh. Proizvodnja iz elektrana na ugalj porasla je za 55,7%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana skočila za čak 278,1%. Ovo predstavlja najjasniji primer kako su termoelektrane preuzele ključnu ulogu u zadovoljavanju naglo povećane potražnje.
Grčka je takođe povećala proizvodnju iz termoelektrana, pri čemu je proizvodnja iz lignita porasla za 66,2%, iako je proizvodnja iz gasnih elektrana blago smanjena. Srbija je takođe zabeležila veći obim termoenergetske proizvodnje, dok je Rumunija povećala proizvodnju iz termoelektrana za 5,2%, uz podršku većeg angažovanja gasnih elektrana. Glavni izuzetak bila je Italija, gde je termoenergetska proizvodnja smanjena za 16,7%, pošto je pad proizvodnje iz gasnih elektrana bio veći od oporavka proizvodnje iz elektrana na ugalj.
Odnos između hidroelektrana i termoelektrana imao je presudan uticaj na kretanje cena električne energije. Tamo gde je hidroproizvodnja rasla, a potrošnja bila relativno niža, postojalo je više prostora za pad cena. To pomaže da se objasni pad cena u Srbiji od 5,8%, uprkos širem regionalnom rastu potražnje. Nasuprot tome, tamo gde je potrošnja bila visoka, hidroenergetska podrška nedovoljna ili su marginalne cene ostale snažno povezane sa prirodnim gasom, cene su nastavile da rastu. Prosečna nedeljna cena u Italiji od 128,09 €/MWh najbolje odražava takvu tržišnu strukturu.
Pad proizvodnje iz obnovljivih izvora dodatno je povećao značaj fleksibilnih proizvodnih kapaciteta. Hidroelektrane, elektrane na lignit, gasne elektrane i pristup prekograničnim interkonekcijama postali su važniji tokom večernjih sati kada dolazi do naglog povećanja potrebe za energijom iz kontrolisanih izvora. Upravo to predstavlja glavni operativni izazov za tržišta jugoistočne Evrope tokom letnjeg perioda. Visok udeo solarne energije može da obori cene tokom dana, ali sistem ostaje izložen pritiscima u večernjim satima kada vetar oslabi, a potražnja za rashlađivanjem ostane visoka.
Za učesnike na tržištu, 23. nedelja ponudila je jasan obrazac funkcionisanja sistema. Slabiji vetar povećao je preostalo opterećenje sistema. Hidroelektrane su ublažile posledice tamo gde je raspoloživost vode bila bolja. Termoelektrane su određivale marginalni pravac kretanja cena tamo gde je potrošnja snažno rasla ili gde hidroenergetska podrška nije bila dovoljna. Prekogranični uvoz popunjavao je preostale manjkove. Ovakva kombinacija faktora verovatno će ostati ključna tokom ostatka leta, naročito ukoliko toplotni talasi dodatno povećaju potrošnju za rashlađivanje, a cene prirodnog gasa ostanu visoke.
Energetska tranzicija regiona ne eliminiše potrebu za fleksibilnim i upravljivim proizvodnim kapacitetima. Ona menja trenutak kada su ti kapaciteti potrebni i način na koji se vrednuju na tržištu. Podaci iz 23. nedelje to jasno potvrđuju. Promenljivi obnovljivi izvori energije i dalje imaju značajnu ulogu, ali njihova proizvodnja može oscilirati. Hidroelektrane ostaju izuzetno vredan resurs, ali njihova raspoloživost nije ravnomerna. Termoelektrane i dalje ostaju neophodne za stabilnost sistema, dok cene električne energije odražavaju specifičan odnos između svih ovih faktora u svakoj pojedinačnoj državi regiona.
