Hidroenergija je tokom ove nedelje ponovo potvrdila svoju stratešku vrednost u Jugoistočnoj Evropi, delujući kao postojeći izvor fleksibilnosti u trenutku kada je potrošnja električne energije rasla, a proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora opadala. Regionalna proizvodnja iz hidroelektrana povećana je za 10,1% u odnosu na prethodnu nedelju i dostigla 3,97 TWh, čime je ublažen pritisak na cene električne energije koji bi u suprotnom bio znatno izraženiji.
Najveći doprinos došao je iz Turske, gde je proizvodnja iz hidroelektrana porasla za 15,4%, odnosno za oko 356 GWh, dostigavši 2,66 TWh. Hrvatska je zabeležila još veći procentualni rast, sa povećanjem hidroproizvodnje od 73,6%, dok je Srbija ostvarila snažan rast od 30,8%, a Italija povećala proizvodnju iz hidroelektrana za 7,5%. Ova povećanja došla su u ključnom trenutku, jer je regionalna potrošnja električne energije porasla za 8,2%, dok je proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije opala za 8,9%.
Vrednost hidroenergije ne ogleda se samo u proizvedenim megavat-satima. Njena snaga leži u pravovremenosti proizvodnje, mogućnosti upravljanja radom postrojenja i kontroli elektroenergetskog sistema. Za razliku od solarne energije, proizvodnja iz hidroelektrana može se planirati u skladu sa vršnim opterećenjima. Za razliku od energije vetra, manje je izložena kratkoročnim meteorološkim promenama, iako u velikoj meri zavisi od hidroloških uslova i stanja akumulacija. U nedelji obeleženoj slabijim vetrovima i izraženim večernjim rastom cena, fleksibilne hidroelektrane pokazale su se kao važan stabilizator tržišta.
Tržište u Srbiji jasno ilustruje ovu situaciju. Cene električne energije na dnevnom tržištu smanjene su za 5,8% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosile su 99,63 evra po megavat-satu, uprkos rastu potrošnje na nivou regiona. Veća domaća proizvodnja iz hidroelektrana, u kombinaciji sa povećanom proizvodnjom iz termoelektrana i blagim padom potrošnje, doprinela je smanjenju pritiska na cene. Na ovakvim tržištima raspoloživost hidroenergije može da nadjača šire regionalne signale koji ukazuju na rast cena.
I Hrvatska je imala koristi od snažnog oporavka hidroproizvodnje, iako su njene cene električne energije oslabile samo umereno. U sistemima koji raspolažu akumulacionim hidroelektranama, ključno pitanje nije samo koliko je vode dostupno, već i na koji način se ona koristi. Vrednost vode raste kada su večernje cene električne energije visoke, kada je uvoz skup i kada proizvodnja iz elektrana na gas određuje graničnu cenu na tržištu.
Ovakvi trendovi dodatno jačaju argumente za razvoj reverzibilnih hidroelektrana i drugih oblika dugotrajnog skladištenja energije. Jugoistočna Evropa već raspolaže značajnim hidroenergetskim kapacitetima, ali će naredna faza integracije obnovljivih izvora zahtevati sofisticiranije upravljanje vodnim resursima, ulaganja u reverzibilne hidroelektrane, optimizaciju rada akumulacija i bolju koordinaciju sa proizvodnjom iz solarnih i vetroelektrana. Hidroenergija može predstavljati svojevrsnu skrivenu bateriju regiona, ali samo ukoliko se njena vrednost posmatra kroz prizmu fleksibilnosti, a ne isključivo kroz količinu proizvedene energije.
Za investitore, fleksibilnost povezana sa hidroenergetskim kapacitetima trebalo bi da nosi dodatnu tržišnu premiju. Postrojenja koja mogu da preusmere proizvodnju u sate sa visokim cenama, obezbede sistemske rezerve, stabilizuju elektroenergetsku mrežu i podrže integraciju obnovljivih izvora energije postaju sve vrednija. Ovo utiče i na vrednovanje elektroenergetskih kompanija, jer bi preduzeća sa fleksibilnim hidroenergetskim portfeljima trebalo drugačije posmatrati od proizvođača koji zavise isključivo od nefleksibilne bazne proizvodnje ili tržišno izložene solarne energije.
Ova nedelja pokazala je da tranzicija ka većoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema u Jugoistočnoj Evropi ne počinje od nule. Region već poseduje snažan instrument za balansiranje sistema u vidu hidroelektrana. Sledeće veliko pitanje za tržište jeste da li se ta fleksibilnost može dodatno proširiti, modernizovati i adekvatno vrednovati kroz tržišne mehanizme.
