Bosna i Hercegovina povećala je proizvodnju električne energije u prvoj polovini 2026. godine uprkos oštrom padu proizvodnje iz termoelektrana, pošto su povoljniji hidrološki uslovi i novi kapaciteti iz obnovljivih izvora nadoknadili probleme sa snabdevanjem ugljem i raspoloživošću proizvodnih jedinica.
Ukupna proizvodnja dostigla je 7,44 TWh, što predstavlja povećanje od 3,5% u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Domaća potrošnja ostala je uglavnom stabilna na 6,15 TWh, što je zemlji omogućilo da zadrži značajan izvozni bilans.
Proizvodnja iz termoelektrana pala je za 16,9%, na 3,07 TWh, usled nestašice uglja i smanjene raspoloživosti nekoliko proizvodnih jedinica. Hidroenergija je zabeležila suprotan trend, povećavši proizvodnju za 32,4%, na 3,13 TWh. Hidroelektrane su tako u posmatranom periodu proizvele nešto više električne energije od termoelektrana, što predstavlja neuobičajen preokret za sistem koji je istorijski bio zavisan od lignita.
Proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana priključenih na prenosnu mrežu povećana je za 16,1%, na 0,64 TWh, kako su novi objekti ulazili u rad. Širenje obnovljivih izvora i dalje je relativno skromno u apsolutnom iznosu, ali počinje da smanjuje zavisnost sistema od zastarelih termoelektrana na ugalj.
Izvoz električne energije iznosio je 3,11 TWh, što predstavlja pad od 19%, dok je uvoz smanjen još izraženije, za 38,6%, na 1,67 TWh. Kao rezultat toga, neto izvozni suficit povećan je za 28,6%, na 1,44 TWh.
Finansijski rezultati bili su manje impresivni od fizičkog bilansa. Prihod od izvoza pao je za 16,2%, na 168 miliona evra, dok su izdaci za uvoz smanjeni za 47,1%, na 146 miliona evra. Bosna i Hercegovina ostvarila je pozitivan bilans trgovine električnom energijom od 23 miliona evra, ali je to bilo 52,7% manje nego prethodne godine.
Razlika između fizičkog obima izvoza i finansijskih rezultata odražava niže prosečne prodajne cene, vremenski raspored izvoza i kontinuiranu potrebu za uvozom električne energije tokom skupih sati. Hidrološki bogat sistem može ostvariti značajan godišnji izvozni suficit, a da istovremeno kupuje električnu energiju u periodima niskih vodostaja, ispada proizvodnih jedinica ili visoke domaće potrošnje.
Podaci za prvu polovinu godine pokazuju vrednost povoljnih hidroloških uslova, ali i krhkost takvog rezultata. Povećanje proizvodnje iz hidroelektrana od 32,4% nadoknadilo je pad proizvodnje iz uglja, ali hidrološki uslovi ne mogu trajno zameniti revitalizaciju termoelektrana, ulaganja u vetroelektrane i solarne elektrane, skladištenje energije i snažnije regionalne interkonekcije.
Bosna i Hercegovina ostaje važan izvoznik električne energije ka Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali kvalitet te pozicije sve više zavisi od toga kada je električna energija dostupna. Fleksibilna hidroenergija prodata tokom večernjih perioda visoke potražnje i cena ima znatno veću sistemsku i tržišnu vrednost od nedefinisanog izvoza bazne električne energije.
