Prvi kvartal 2026. godine potvrđuje da hidroenergija u Jugoistočnoj Evropi više nije stabilan i predvidiv sloj balansiranja kakav je nekada bila. Umesto toga, sve više se ponaša kao klimatski osetljiv i visokouticajan faktor, sa direktnim posledicama po formiranje cena, prekogranične tokove i dispečing termoelektrana.
Tokom Q1, hidrološki uslovi bili su neujednačeni, prateći širi evropski obrazac nestabilnih padavina i promena nivoa akumulacija. To je dovelo do neujednačene hidro proizvodnje u regionu, gde su neka tržišta imala kratkoročna poboljšanja, dok su druga beležila trajne deficite. Slika iz 16. nedelje jasno pokazuje tu fragmentaciju: ukupna hidro proizvodnja pala je za 3,45%, uz oštar pad u Rumuniji (-15,79%) i Bugarskoj (-25,68%), delimično nadoknađen rastom u Italiji (+17,8%) i Hrvatskoj (+270%, sa niske baze).
Ključna promena nije u nivou proizvodnje, već u njenoj predvidivosti. Istorijski gledano, hidroenergija je bila gotovo stabilan resurs u SEE sistemima — fleksibilna, upravljiva i sezonski pouzdana. U Q1 2026 sve više se ponaša kao sekundarni obnovljivi izvor, podložan kratkoročnim vremenskim oscilacijama i dugoročnim klimatskim promenama. Time gubi svoju tradicionalnu ulogu pouzdanog stabilizatora.
Posledice po sistem su značajne. U periodima dobre hidro proizvodnje, cene brzo padaju jer jeftina energija potiskuje termo izvore. Međutim, kada hidro podbaci — naročito uz slab solar ili vetar — sistem se brzo zateže i povećava se oslanjanje na skuplje izvore poput gasa, lignita ili uvoza. To povećava volatilnost cena umesto da je smanjuje.
Interakcija između hidro i vetra postaje posebno važna. U Q1 2026 više tržišta suočilo se sa istovremenim padom oba izvora, stvarajući kombinovane manjkove ponude koje postojeći fleksibilni resursi nisu mogli da pokriju. U takvim uslovima čak i stabilna potrošnja može izazvati nagli rast cena.
Gledajući ostatak 2026, hidroenergija će ostati varijabilni faktor, a ne stabilizator. U povoljnim uslovima, povećani dotoci u proleće i leto mogu privremeno smanjiti pritisak na sistem. Međutim, osnovni scenario podrazumeva nastavak nestabilnosti proizvodnje.
U nepovoljnijem scenariju, sa slabim dotocima ili sušom, hidro deficit može postati ključni pokretač cenovnih skokova, povećavajući zavisnost od termo proizvodnje i uvoza.
Za učesnike na tržištu, zaključak je jasan: hidroenergiju treba posmatrati kao probabilistički resurs, a ne kao siguran oslonac.
Termoelektrična proizvodnja u SEE: Strukturni stub pod pritiskom tranzicije u Q1 2026
Termoelektrična proizvodnja ostaje osnovni stub sistema u Jugoistočnoj Evropi tokom Q1 2026, ali se njena uloga brzo menja pod uticajem rasta obnovljivih izvora, troškova CO₂ i potrebe za fleksibilnošću.
Tokom 16. nedelje, proizvodnja je ostala stabilna na 4.300 GWh (+0,18%), ali uz unutrašnje promene: gas +3,31%, ugalj i lignit -3,35%.
Ovaj obrazac pokazuje da termo proizvodnja ne nestaje, već se prestrukturira po funkcijama.
Gasne elektrane sve više služe kao izvor fleksibilnosti, brzo reagujući na promene u proizvodnji vetra i sunca. Njihova uloga je posebno važna u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj.
Ugalj i lignit, s druge strane, obezbeđuju baznu stabilnost, naročito u zemljama sa domaćim resursima. Srbija je tipičan primer, gde je lignit porastao za gotovo 20%, potvrđujući njegov značaj za sigurnost snabdevanja.
U SEE se sada jasno izdvajaju tri modela:
- sistemi zasnovani na gasu (fleksibilnost)
- sistemi zasnovani na lignitu (bazna proizvodnja)
- hibridni sistemi (diverzifikacija izvora)
Ove razlike odražavaju strukturu resursa i tržišta.
U budućnosti, termo proizvodnja ostaje ključna, ali sa promenjenim profilom. Gas će imati manju iskorišćenost, ali veću tržišnu vrednost, dok će ugalj trpeti pritisak troškova emisija, ali ostati važan zbog pouzdanosti.
Glavni rizik je nedostatak fleksibilnosti, jer razvoj baterija i drugih rešenja kasni za rastom obnovljivih izvora.
U osnovnom scenariju, termo sektor stabilizuje sistem. U nepovoljnom, njegova uloga raste, posebno za ugalj i lignit.
Nuklearna energija u SEE i Evropi: Stabilna baza sa ograničenim potencijalom rasta
Nuklearna energija nastavlja da pruža stabilnu baznu proizvodnju sa niskim emisijama u Evropi tokom Q1 2026, ali njen direktan uticaj u SEE ostaje ograničen.
U zapadnoj Evropi, veća dostupnost nuklearnih kapaciteta (posebno u Francuskoj) doprinela je većoj stabilnosti i manjim cenovnim oscilacijama.
U SEE regionu, nuklearni kapaciteti su koncentrisani u nekoliko zemalja:
- Rumunija (Černavoda)
- Bugarska (Kozloduj)
- Slovenija (Krško)
Ove elektrane obezbeđuju važnu baznu energiju i podržavaju izvoz, ali njihov udeo je ograničen.
Glavna prednost nuklearne energije je njena stabilnost — nezavisnost od vremenskih uslova i kratkoročnih promena cena goriva.
Međutim, postoje i ograničenja:
- mala fleksibilnost
- dugi rokovi izgradnje
- visoki troškovi
Zbog toga nuklearna energija ne može brzo reagovati na promene u sistemu.
U budućnosti, njen razvoj u SEE zavisiće od političkih odluka i investicija. Produženje rada postojećih elektrana je verovatno, dok novi projekti neće značajno uticati pre 2030-ih godina.
