Hrvatska je 11. avgusta zabeležila novi rekord potrošnje električne energije na prenosnom sistemu, sa prosečnim opterećenjem od 3.400 MW između 20.00 i 21.00, što ukazuje na sve veći značaj letnjeg večernjeg porasta potrošnje u sistemu na koji sve snažnije utiče distribuirana solarna proizvodnja.
Operator prenosnog sistema HOPS zabeležio je ukupno 64 GWh električne energije preuzete iz prenosne mreže tokom celog dana.
Stvarna potrošnja na nivou cele Hrvatske bila je veća, jer podaci o preuzimanju sa prenosne mreže ne obuhvataju električnu energiju proizvedenu i potrošenu direktno iza brojila, posebno iz solarnih elektrana na krovovima domaćinstava i poslovnih objekata.
Hrvatska sada ima oko 600 MW solarnih kapaciteta na krovovima domaćinstava, prema izveštaju. Ovi kapaciteti sve više smanjuju vidljivu potražnju za električnom energijom iz mreže tokom dnevnih sati, stvarajući sve veću razliku između ukupne potrošnje električne energije i potrošnje registrovane direktno na prenosnom nivou.
Rezultat je izraženiji dnevni profil potrošnje. Solarne elektrane smanjuju količinu električne energije koju sistem mora da obezbedi tokom sunčanih sati, ali njihova proizvodnja naglo opada u večernjim satima, upravo kada potrošnja zbog klimatizacije i potreba domaćinstava može ostati povišena.
Činjenica da je novi rekord hrvatskog sistema zabeležen između 20.00 i 21.00 zato je posebno značajna. Ona pokazuje da se najveće opterećenje prenosnog sistema sve češće može pojaviti nakon pada solarne proizvodnje, a ne tokom najtoplijeg dela dana.
Hrvatski rekord razlikuje se od situacije u susednoj Sloveniji, gde je najveće satno opterećenje prenosne mreže od 2.300 MW zabeleženo između 08.00 i 09.00 časova 8. januara 2026. godine, tokom perioda izuzetno niskih temperatura.
Dva tržišta se zato suočavaju sa različitim sezonskim ekstremima potrošnje. Slovenački rekord odražava zimsku potrošnju povezanu sa grejanjem i hladnim vremenskim uslovima, dok je hrvatski rekord zabeležen tokom letnje sezone, koju karakterišu turistička aktivnost i povećana potrošnja za hlađenje.
Razlika ima i značajne posledice za prekograničnu trgovinu električnom energijom. Kombinacija velike letnje potrošnje povezane sa turizmom i rastućeg broja distribuiranih solarnih kapaciteta može da dovede do relativno komfornog bilansa tokom dana, praćenog znatno zategnutijim uslovima u večernjim satima. Takve promene unutar jednog dana postaju sve važnije za prekogranične tokove sa Slovenijom, Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom.
Rekord od 3,4 GW takođe pokazuje zašto se instalirani solarni kapaciteti iza brojila ne mogu procenjivati samo na osnovu njihovog doprinosa godišnjoj proizvodnji električne energije. Sa rastom broja krovnih solarnih elektrana, njihov uticaj na potrošnju iz mreže, vreme pojave vršnog opterećenja i potrebe za fleksibilnošću sistema postaje podjednako važan kao i količina proizvedene električne energije.
