Hrvatska državna elektroprivredna kompanija HEP uvela je planirani projekat reverzibilne hidroelektrane snage 160 MW na području Vinodola u proceduru procene uticaja na životnu sredinu, čime bi hrvatski elektroenergetski sistem mogao da dobije dodatni kapacitet za fleksibilnost u uslovima sve većeg udela obnovljivih izvora energije.
Projekat bi bio realizovan u Primorsko-goranskoj županiji i koristio bi postojeće akumulaciono jezero Tribalj, koje se nalazi na oko 60 metara nadmorske visine, kao donju akumulaciju. Nova gornja akumulacija, Razromir, bila bi izgrađena u dolini Koreni, na padinama planine Medveđak, na nadmorskoj visini od oko 800 metara.
Velika visinska razlika između dve akumulacije obezbedila bi potreban hidraulički pad za rad reverzibilne hidroelektrane. Električna energija koristila bi se za pumpanje vode u gornju akumulaciju tokom perioda nižih cena ili viška proizvodnje, dok bi se uskladištena voda potom ispuštala kroz turbine kada porastu potražnja i veleprodajne cene električne energije.
Investicija bi HEP-u omogućila da dobije postrojenje koje može direktno da odgovara na sve izraženiju volatilnost satnih cena električne energije. Hrvatska i susedna tržišta jugoistočne Evrope ubrzano povećavaju solarne kapacitete, što dovodi do češćih perioda viška proizvodnje tokom podneva i većih potreba za balansiranjem u večernjim satima.
Reverzibilne hidroelektrane mogu da iskoriste tu unutardnevnu razliku u cenama, istovremeno pružajući usluge balansiranja i podrške elektroenergetskom sistemu. Za razliku od konvencionalnih hidroelektrana, njihov način rada prvenstveno zavisi od tržišnih uslova, a ne od prirodnog dotoka vode.
Projekat je sada ušao u proceduru procene uticaja na životnu sredinu, nakon što je HEP dostavio potrebnu dokumentaciju hrvatskim nadležnim institucijama. Dalji tok projekta zavisiće od procesa izdavanja dozvola, zahteva povezanih sa izgradnjom akumulacija, kao i konačne vrednosti investicije.
Za Hrvatsku bi realizacija projekta predstavljala jačanje domaćih kapaciteta za fleksibilnost u trenutku kada regionalna volatilnost tržišta električne energije i sve veća proizvodnja iz intermitentnih obnovljivih izvora povećavaju vrednost fleksibilnih i dispečabilnih kapaciteta za skladištenje energije.
