Elektroenergetski sistem Hrvatske i dalje funkcioniše stabilno uprkos dugotrajnoj suši i neuobičajeno niskim vodostajima reka, ali se bilans sistema sve više oslanja na uvoz električne energije tokom perioda povećane letnje potrošnje.
Državna elektroprivreda Hrvatska elektroprivreda (HEP) saopštila je da se nivoi vode u akumulacijama hidroelektrana i dalje kreću oko sezonskog proseka. Raspoložive zalihe vode obezbeđuju dovoljnu operativnu fleksibilnost za proizvodnju električne energije, iako pogoršani hidrološki uslovi utiču na raspoloživost hidroelektrana širom jugoistočne Evrope.
HEP trenutno zadovoljava potrebe za električnom energijom kombinacijom domaće proizvodnje i uvoza. Posebna pažnja posvećena je periodima toplotnih talasa, kada raste potrošnja električne energije za hlađenje, dok se istovremeno smanjuje proizvodnja iz hidroelektrana, a termoelektrane koje koriste rečnu vodu za hlađenje mogu biti suočene sa operativnim ograničenjima.
Obim hrvatske potrebe za uvozom električne energije bio je jasno vidljiv u regionalnom elektroenergetskom bilansu za 4. avgust. Prognozirana potrošnja iznosila je 2.589 MW, dok je domaća proizvodnja procenjena na 1.391 MW, što je rezultiralo prosečnim neto uvozom od oko 1.197 MW. Na taj način je više od 46 odsto ukupne potrošnje bilo pokriveno uvozom.
Najveće planirane količine električne energije stizale su iz Slovenije i Mađarske. Hrvatska je uvozila približno 672 MW iz Slovenije i 424 MW iz Mađarske, uz manje količine iz Bosne i Hercegovine i Srbije.
Ovakva struktura uvoza doprinela je sigurnosti snabdevanja, ali je istovremeno izložila Hrvatsku rastućim troškovima nabavke električne energije tokom večernjih časova, kada se javlja nestašica fleksibilnih proizvodnih kapaciteta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Na berzi električne energije CROPEX prosečna tržišna cena dostigla je 191,92 evra/MWh, dok je maksimalna satna cena iznosila čak 478,80 evra/MWh, nakon smanjenja proizvodnje iz solarnih elektrana i pojačane konkurencije među regionalnim elektroenergetskim sistemima za raspoložive fleksibilne kapacitete.
HEP upozorava da bi dalje pogoršanje hidroloških prilika u regionu moglo dodatno smanjiti proizvodnju električne energije u susednim državama i povećati konkurenciju za raspoloživi uvoz. Problemi sa proizvodnjom u nuklearnim elektranama u Rumuniji, smanjena proizvodnja iz hidroelektrana u Srbiji i ograničena raspoloživost proizvodnih kapaciteta u Mađarskoj pokazuju da rizik nije ograničen samo na hidroenergetski sektor.
Iako akumulacije hrvatskih hidroelektrana obezbeđuju određeni stepen kratkoročne operativne fleksibilnosti, one ne mogu u potpunosti zaštititi elektroenergetski sistem od nepovoljnih kretanja na regionalnom tržištu električne energije. Dugotrajna suša čini prekogranične interkonekcije, strategiju upravljanja akumulacijama i nabavku električne energije u večernjim časovima ključnim faktorima koji određuju ukupne troškove snabdevanja.
